Psalmi 73:16-28

Razmišljao sam da razaznam ovo, i očima mojim to je mučno bilo; dok nisam ušao u Božije Svetilište, i shvatio njihov svršetak. Zacelo ih stavljaš na klizavo mesto, obaraš ih u ruine. Kako su opustošeni, u trenu su okončali i naglom strahotom dokrajčeni! Oni su poput sna kada se neko probudi. O, Gospode, kada se probudiš, lik njihov prezrećeš. Kada ogorčeno beše srce moje i nutrina moja beše probodena, bez pameti i bez znanja sam bio, pred tobom sam bio životinja. Ipak sam ja sa tobom stalno, ti mi držiš desnu ruku. Savetom me svojim vodiš, naposletku ćeš me u slavu uzeti. Koga ja imam na nebesima? Pored tebe na zemlji mi ništa milo nije. Neka mi okopne i telo i srce, Bog je doveka stena moga srca i baština moja. Gle, eno propašće oni od tebe daleki, ti satireš svakog ko ti je neveran. Što se mene tiče, dobra mi je Božija blizina. U Gospodu Bogu sebi načiniću utočište i sva dela tvoja objaviću.