Psalmi 36:1-12

Prestup progovara iz srca opakog, za strah Božiji oči mu ne znaju. Jer on laska sebi i očima svojim ne nalazi svoju krivicu da bi je mrzeo. Zlobne su i zavodljive reči njegovih usta, prestao je da pokazuje mudrost, da čini dobro. On zlobu smišlja na postelji svojoj, predao se putu nevaljalom, zla se ne odriče. O, Gospode, milost ti je do nebesa, a vernost ti je do oblaka. Pravednost je tvoja poput gore Božije, a tvoja je pravda dubina golema. Ti, Gospode, čuvaš i ljude i zveri. Kako je skupocena milost tvoja, Bože, potomci ljudi u senci krila tvojih utočište nalaze. Site se izobiljem tvoga Doma, napajaš ih rekom tvojih dobara. Jer u tebi je vrelo života, u tvom svetlu mi vidimo svetlo. Milost svoju pruži onima koji te poznaju, i pravednost svoju onima srca čestitoga. Noga ponosita nek mi ne prilazi, ruka zlikovaca nek me ne protera. Eno, padoše oni koji rade zlobno, srušeni su i dići se neće moći.