Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?!
Daleko si od moga spasenja,
i od reči vapaja mojega.
Bože moj, vapim danju, a ti ne odgovaraš;
noću, ali nema mi odmora.
A ti si onaj Sveti,
presto ti je na hvalama Izrailjevim.
U tebe su se naši preci uzdali,
uzdali se i ti ih izbavi.
Tebi su vapili i izbavljeni bili,
u tebe se uzdali i nisu se osramotili.
A ja sam crv, a ne čovek,
ruglo ljudima, prezir naroda.
Ko god me vidi, taj mi se ruga,
cere mi se i mašu glavama:
„U Gospoda se uzdao, neka ga on izbavi,
kad u njemu radost nalazi.“
Jer ti si me izvukao iz utrobe majčine,
na grudima majke dao mi počinak.
Tebi sam predan od majčina krila,
od utrobe majčine ti si Bog moj.
Ne udaljuj se od mene,
jer nevolja je blizu,
a pomoćnika nema.
Okružiše me mnogi bikovi,
bikovi me vasanski opkoliše.
Na mene su čeljust raširili,
kao lav što razdire i riče.
Poput vode život mi ističe,
sve su mi se kosti razglavile,
srce mi je ko vosak postalo,
i topi se u mojim grudima.
Snaga mi se kao crep sasuši,
jezik mi je uz nepce prionuo;
u smrtni si me prah stavio.
Jer psi su me, evo, opkolili,
okružila me četa zlikovaca,
ruke su mi i noge probili.
Sve kosti svoje izbrojati mogu,
a oni me gledaju i zure u mene.
Moje haljine dele među sobom,
kocku bacaju za moju odeću.
Bible App
Bible App for Kids
