Psalmi 19:1-14

Nebesa pričaju o slavi Božijoj, nebo objavljuje delo ruku njegovih. Jedan dan drugom danu javlja, a noć noći prenosi saznanje. Nema govora, nema ni jezika, gde se glas njihov nije začuo. Glas je celom odjeknuo zemljom, reči su im do nakraj sveta stigle. Suncu je na nebu šator razapeo, pa ono kao ženik iz sobe izlazi, veselo kao junak što trči po putu. Izlazak mu je na jednom kraju neba, a hod mu je do njegovog kraja; nema skrivanja od njegove jare. Zakon je Gospodnji besprekoran – obnavlja dušu, pouzdano je svedočanstvo Gospodnje – umudruje lakovernog. Pravedne su odluke Gospodnje – vesele srce; bez mane su sudovi Gospodnji – prosvetljuju oči. Čist je strah Gospodnji – traje doveka; istiniti su sudovi Gospodnji – pravedni su svi zajedno. Poželjniji od zlata, zlata žeženog, slađi su od meda što teče iz saća. Njima se tvoj sluga opominje, ko njih čuva veliku nagradu prima. Ko će razaznati svoje pogreške? Očisti me i od onih skrivenih. I od voljnih greha čuvaj slugu svoga; ne dozvoli da ovladaju mnome. Tada ću ja biti bez krivice, i nedužan za veliki prestup. Neka reči mojih usta i misli moga srca, tebi budu ugodne, Gospode, steno moja, otkupitelju moj.