Psalmi 147:1-20

Slavite Gospoda! Baš je dobro Bogu našem zapevati slavopoje; baš je milo prikladno slaviti. Gospod gradi Jerusalim i okuplja izgnane Izrailjce. On leči srca ucveljenih i rane im previja. Zvezde on prebrojava i svaku od njih poimence zove. Velik je naš Gospod i sile goleme, njegova je mudrost bezgranična. Gospod diže ponizne, a zlikovce do zemlje srozava. Zapevajte hvalospev Gospodu! Zapevajte slavopoj na harfi Bogu našem! On je nebo zastro oblacima, za zemlju se kišom postarao, dao travi da raste po gorju. On zverima hranu daje kad zatreba, i gavrančićima kada mu zagrakću. Ne zadivljuje se snagom konja, ne oduševljava se bedrima junaka. Gospodu su mili ti što ga se boje, oni što se nadaju milosti njegovoj! O, Jerusalime, veličaj Gospoda! O, Sione, slavi Boga svoga! Jer on je ojačao krila vrata tvojih, blagoslovio je decu tvoju u tebi. Zemlji tvojoj on mir donosi i siti te pšenicom najboljom. Reč odluke svoje on pošalje zemlji, i reč mu već hita, ne zastaje. On sneg daje kao da je vuna, razbacuje inje ko da je pepeo. Grad svoj baca kao da su mrve i mraz njegov ko može da trpi? Reč pošalje svoju, pa ih onda topi; vetrom svojim dune i poteku vode. Jakovu je reči svoje objavio i Izrailju uredbe svoje i svoja pravila. A to nije uradio nijednom narodu, pravila njegova nisu im poznata.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Psalmi 147:1-20