Psalmi 139:13-17

Da, ti si mi nutrinu stvorio, satkao me u utrobi majke moje! Hvaliću te što sam takav sazdan, zapanjujuće divan, što su ti dela čudesna; a duša je moja toga dobro svesna. Moje kosti tebi nisu sakrivene bile, dok sam bio stvaran na tajnome mestu; dok sam bio oblikovan u dubini zemlje. Oči su me tvoje ko zametak gledale; u tvojoj su knjizi zapisani dani moji određeni, a da još ni jedan od njih postojao nije! I kako su mi dragocene tvoje misli, Bože! Kako ih je mnogo kad se zbroje!