Psalmi 139:1-6

O, Gospode, ti me proničeš i tebi sam poznat! Znaš me i kad sedim i kad stojim, poznaješ mi misli izdaleka. Posmatraš me dok hodam, dok ležim, i svestan si svih mojih puteva. Elem, još mi reči na jeziku nema, a ti, eto, o, Gospode, poznaješ baš svaku! Obuhvataš me i spreda i straga, ruku svoju na mene polažeš. Čudesno mi je to saznanje, uzvišeno, nemoćan sam da ga shvatim!