Psalmi 119:81-96

Duša moja kopni za tvojim spasenjem, jer reč tvoju iščekujem. Oči moje sahnu da mi se obratiš, govorim: „Kada ćeš me utešiti?“ Postao sam ko mešina nadimljena, uredbe tvoje ne dam zaboravu. Koliko je dana sluzi tvom ostalo? Kad ćeš sudu da privedeš moje tlačitelje? Bahati mi iskopaše jame, ti što nisu po Zakonu tvome. Svaka ti je zapovest istina, pomozi mi jer me gone zabludama. Skoro su me sa zemlje zbrisali, a ja tvoje odredbe ne odbacujem. Milošću me svojom živoga sačuvaj da održim tvojih usta svedočanstvo. O, Gospode, večna je reč tvoja, na nebesima je učvršćena! Od roda do roda je vernost tvoja, ti si zemlju osnovao i ona je postojana. Po odlukama tvojim i danas stoji, jer tebi služi sve što postoji. Da mi tvoj Zakon uteha nije bio, propao bih u nevolji svojoj. Doveka pamtim odredbe tvoje, jer me one u životu drže. Ja pripadam tebi, spasi me, jer odredbe tvoje tražim! Zlikovci vrebaju da me ubiju, a ja propise tvoje pažljivo razmatram. Svemu savršenom video sam kraja, alʼ širini tvoje zapovesti kraja nema.