Psalmi 103:1-18

Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda i ime mu sveto sve što je u meni! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, ne zaboravi sva dobročinstva njegova! On ti krivice sve tvoje oprašta i leči ti sve bolesti tvoje; od propasti spasava ti život, ovenčava milošću i milosrđem; život ti dobrotom hrani, mladost ti je sveža ko u orla. Gospod čini ono što je pravo, presuđuje u korist tlačenih. Puteve je svoje otkrio Mojsiju, dela svoja deci Izrailja. Milostiv i milosrdan je Gospod, dugotrpljiv, bogat milosrđem. Ne tuži nas bez prestanka, doveka se on ne gnevi. Po gresima našim on nam ne uzvraća, ne plaća nam prema krivicama. Jer koliko je nebo nad zemljom visoko, tolika je nad bogobojaznima milost njegova. Koliko je istok od zapada daleko, toliko je prestupe naše od nas udaljio. Kao kad se otac na decu sažali, sažali se Gospod bogobojaznima. Jer on zna kako smo građeni i seća se da smo tek prašina. Poput trave čovekovi su dani, poput cveta na livadi što cveta; vetar zaduva i već je nestao, više ga se i ne seća mesto gde je bio. A milost je Gospodnja oduvek i zauvek na bogobojaznima i pravednost njegova na njihovim potomcima; na onima koji drže njegov savez, koji pamte njegove propise i izvršavaju ih.