Priče Solomonove 8:22-36

Mene je imao Gospod na početku njegovog puta, još pre dela svojih drevnih. Postavljena sam od davnina, od iskona, pre postanja zemlje. Rođena sam kad bezdana još nije bilo, kada nije bilo ni izvora obilnih voda. Pre planina postavljenih i pre brda rođena sam, dok još zemlju on stvorio nije, ni polja, ni prvo tlo sveta. Kada je stvorio nebesa, ja sam bila tamo, kada je ocrtavao horizont nad licem bezdana; kada je gore učvršćivao oblake i kada su nabujali izvori bezdana; kada je moru postavio njegove obale, kako voda ne bi prelazila njegovu zapovest, i kada je označio temelje zemljine. Bila sam uz njega kao graditeljka, bila sam mu radost svakodnevna, veselila se pred njim stalno; veselila se po svetu, po njegovoj zemlji i radovala se sa potomcima ljudi. Zato me, deco, poslušajte. O, kako su blagosloveni oni koji se drže mojih puteva! Poslušajte pouku moju, radite mudro i ne odbacujte je. Kako je blagosloven čovek koji me sluša, koji svakodnevno bdije na mojim vratima i pazi na dovracima vrata mojih! Jer ko mene nađe, našao je život i dobio naklonost Gospodnju. Ali ko mene ne nađe, sebi samom škodi, a svi koji me mrze vole smrt.“