Priče Solomonove 8:1-36

Zar to mudrost ne poziva, ne diže li razboritost glas svoj? Eno je na uzvišicama, pokraj puta, na raskršćima se postavila; na kapijama, na ulazima u grad, na ulaznim vratima ona viče: „Ljudi, vas dozivam i glas dižem celom čovečanstvu! Razboritosti se naučite, lakoverni ljudi, urazumite srce, nerazumni. Slušajte, jer ja objavljujem dragocene stvari, čestite će biti izreke usana mojih. Baš istinu kazivaću jer je zloba mrska usnama mojim. Pravedne su sve reči mojih usta i nema u njima izopačenosti i nepoštenja. Sve su one jasne razboritom i ispravne onima što znanje stiču. Prihvatite pouku moju, a ne srebro, izaberite znanje pre nego suvo zlato. Jer je mudrost od dragulja bolja i sva joj uživanja ni prineti nisu. Ja, mudrost, s razboritošću živim, pronalazim znanje i domišljatost. Bogobojaznost znači mrzeti zlo, jer ja mrzim bahati ponos, put zlobe i usta pokvarena. U meni je savet, pouzdana mudrost. U meni je umnost, ja imam snagu. Carevi vladaju uz moju pomoć i vladari dele pravdu. Glavari, knezovi i sve pravedne sudije vladaju uz moju pomoć. Ja volim sve koji vole mene, nalaze me svi koji me pomno traže. Čast, imetak, trajno blagostanje i pravednost su sa mnom. Od zlata, od suvoga zlata je rod moj bolji, i dobit moja bolja od probranog srebra. Ja hodam putem pravednosti i posred staza pravde, da onima koji me vole dam nasledstvo i njihove riznice napunim. Mene je imao Gospod na početku njegovog puta, još pre dela svojih drevnih. Postavljena sam od davnina, od iskona, pre postanja zemlje. Rođena sam kad bezdana još nije bilo, kada nije bilo ni izvora obilnih voda. Pre planina postavljenih i pre brda rođena sam, dok još zemlju on stvorio nije, ni polja, ni prvo tlo sveta. Kada je stvorio nebesa, ja sam bila tamo, kada je ocrtavao horizont nad licem bezdana; kada je gore učvršćivao oblake i kada su nabujali izvori bezdana; kada je moru postavio njegove obale, kako voda ne bi prelazila njegovu zapovest, i kada je označio temelje zemljine. Bila sam uz njega kao graditeljka, bila sam mu radost svakodnevna, veselila se pred njim stalno; veselila se po svetu, po njegovoj zemlji i radovala se sa potomcima ljudi. Zato me, deco, poslušajte. O, kako su blagosloveni oni koji se drže mojih puteva! Poslušajte pouku moju, radite mudro i ne odbacujte je. Kako je blagosloven čovek koji me sluša, koji svakodnevno bdije na mojim vratima i pazi na dovracima vrata mojih! Jer ko mene nađe, našao je život i dobio naklonost Gospodnju. Ali ko mene ne nađe, sebi samom škodi, a svi koji me mrze vole smrt.“