Nepravednik beži, a niko ga ne goni,
a pravednik je kao lavić hrabar.
Zemlja zbog prestupa ima mnoge glavare,
ali traje dugo sa čovekom poučenim i razumnim.
Siromah koji ubogoga tlači
je kao pljusak koji nosi, a roda ne donosi.
Zlog hvale oni koji Zakon zaboravljaju,
a na njih su kivni oni koji Zakon čuvaju.
Zlotvori ne shvataju pravdu,
a sve razume onaj što Gospoda traži.
Bolji je i siromah koji časno živi
od bogataša što nečasno živi.
Razuman je sin koji Zakon drži,
a svog oca sramoti onaj što se druži s izelicama.
Ko imetak sebi zgrće od kamate i zelenaštva,
sakuplja onome koji je milostiv ubogima.
Uho svoje ko odvrati i ne sluša Zakon,
njegova je molitva odvratna.
U svoju će jamu pasti
ko zavodi pravedne na put zla,
a dobro će besprekorni da naslede.
Bogati je sebi samom mudar,
ali ga razumni siromah istražuje pomno.
Velika je slava u radosti pravednika,
a kada se zli osile, čovek se sakriva.
Ko sakriva sagrešenja svoja, nema mu napretka;
pomilovan biva ko se zbog njih kaje i odriče ih se.
Blažen li je čovek što je stalno na oprezu,
a u zlo će pasti onaj što je srce svoje skamenio.
Lav što riče, medved raspomamljen,
takav je i zlobni vladar ubogom narodu.
Golemi je iznuđivač nerazborit vladar,
a ko se gnuša iznuđenog dobitka produžava svoje dane.
Krvoprolićem opterećen čovek hrli jami
i neka mu niko ne pomogne.
Izbavljen će biti onaj što besprekorno živi,
a u trenu pašće onaj što nečasno živi.
Izobilje hrane ima onaj koji svoju zemlju radi,
a izobilje siromaštva onaj koji teži bezvrednim stvarima.
Veran će čovek obilno biti blagosloven,
a nekažnjeno neće proći ko srlja da se obogati.
Strahota je kad se gleda ko je ko,
jer će čovek da sagreši i za parče hleba.
Škrtica srlja da se obogati,
a i ne zna da mu stiže oskudica.
Veću blagonaklonost naposletku nalazi onaj koji kori čoveka
nego onaj koji laska jezikom.
Ko potkrada majku svoju i oca svojega,
pa još kaže da tu greha nema,
taj se druži sa dželatom.