Priče Solomonove 27:14-27

Ko od ranog jutra svoga bližnjeg blagosilja na sav glas, to će mu se računati kao kletva. Žena svadljiva je poput stalnog prokišnjavanja po kišnom danu. Ko nju obuzdava, vetar obuzdava i kao da drži ulje u desnici. Gvožđe se o gvožđe oštri, a čovek se oštri o čoveka. Od smokvinog ploda ješće ko se za nju brine; poštovan će biti onaj koji štiti svoga gospodara. Kao što se lice odslikava u vodi tako se i srce čoveka u čoveku vidi. Kao što su i Svet mrtvih i trulež mrtvih nezasiti, tako su nezasite i oči čoveka. Topionica je za srebro i peć je za zlato, a čovek se iskušava pohvalama koje prima. Istucaš li tučkom nerazumnog sa prekrupom u avanu, njegova se ludost neće skinuti sa njega. Svoje stado dobro pazi, pobrini se dobro za krda svoja; jer imetak ne traje doveka, a ni kruna kroz sva pokolenja. Kosi se trava da nova nikne, sakupi se seno po brdima; jagnjad te oblače, a jarcima plaćaš za polja. Tad imaš obilje kozjeg mleka sebi za hranu, za hranu ukućana, za život sluškinja svojih.