Priče Solomonove 22:1-16

Bolje je izabrati ime nego bogatstvo golemo i blagonaklonost je bolja od srebra i zlata. I bogataš i siromah se sreću, jer sve ih je Gospod sazdao. Obazriv čovek primeti nevolju, pa se skrije, a lakoverni idu dalje i budu kažnjeni. Obilje, čast i život su nagrada za poniznost i bogobojaznost. Zamke su i trnje na stazi podlaca a od njih je podaleko onaj koji čuva dušu svoju. Vaspitaj dete za put kojim mu valja ići pa i kada ostari od njega se odmaknuti neće. Bogati vlada siromasima, a ko zajmi služi zajmodavcu. Ko nepravdu seje nevolju će žeti, slomiće se šiba gneva njegovoga. Blagosloven biće darežljivi, jer daje siromahu parče svoga hleba. Oteraš li podrugljivca, svađa prestaće, parničenje i sramota nestaće. Ko voli čisto srce i milost mu je na usnama ima cara za prijatelja. Oči Gospodnje čuvaju znanje, on obara reči onih što nepravdu čine. Lenština govori: „Lav je na ulici! Zaklaće me nasred trga!“ Jama duboka usta su bludnice, u nju pašće onaj na koga je Gospod srdit. Dečije je srce svezano bezumljem koje šiba opomene nadaleko od njega uklanja. I ko tlači siromaha da za sebe zgrne i ko daje bogatome, sigurno im sledi nemaština.