Priče Solomonove 21:1-16

Ko potoci vode carevo je srce u ruci Gospodnjoj, on ga vodi kako njemu godi. U sopstvenim očima čoveku je čist svaki put, ali Gospod proverava namere srca. Da se čini po pravu i pravdi Gospodu je milije od žrtve. Uznosite oči i oholo srce svetiljka su pokvarenih, a to je greh. Namere marljivog jedino obilju vode, a svih onih što srljaju samo siromaštvu. Sticanje bogatstva jezikom lažljivim je poput pare lelujave; u smrt srljaju takvi. Nasilnike će pomesti nasilje njihovo, jer su odbili da čine po pravdi. Kriv je put krivca, a nedužno je delo nedužnoga. Bolje je sedeti na uglu krova nego sa ženom svadljivom u zajedničkoj kući. Za zlom žudi duša zlotvora, samilost mu bližnji njegov ne vidi u oku. Kazni podrugljivca, pa će lakoverni postati mudar, pouči razumnog i shvatiće pouku. Svepravedni motri na kuću zloga, on obara zle u propast. Ko zatvara uho svoje od plača ubogog i sam će plakati, a uslišen neće biti. Tajni poklon ljutnju utišava i mito u nedrima pogolemu srdžbu. Pravedniku je radost da radi po pravdi, a jeza je za one što nepravdu rade. Čovek što zaluta s puta razumnoga završiće u društvu pokojnih.