Priče Solomonove 17:15-28

I onaj što opravdava krivog i onaj što okrivljuje pravog – obojica su mrski Gospodu. Čemu blago u ruci nemudrog, kad namere nema da mudrost zatraži? Prijatelj voli u svako doba, a i brat se za nevolju rađa. Nerazuman čovek ruku pruža i sigurno jamči za bližnjega svoga. Ko voli razdor voli i prestup, posrnuće traži ko podiže vrata svoja u visine. Čovek srca pokvarenog ne nalazi dobro, a kome je pogan jezik u nevolju pada. Žalostan je ko rodi bezumnog i nema radosti ocu neukoga. Veselo srce dobro zdravlje daje, a duh potišteni suši kosti. Pokvarenjak prima mito iz nedara da pokvari staze pravednosti. Mudrost je pred licem razumnog čoveka, a oči bezumnog na kraju su zemlje. Budalasti sin tuga je svom ocu, ogorčenje onoj što ga je rodila. Nije dobro globiti pravednika ni šibati čestite zbog pravde. Istinski je mudar čovek štedljiv na rečima, a ko je plemenitog duha razuman je čovek. I bezumnik čak se čini mudrim kada ćuti, kad zatvara usne svoje razumnim ga drže.