Priče Solomonove 12:1-14

Ko voli opomenu voli znanje, a prostak je ko prezire ukor. Dobar čovek dobija Gospodnju naklonost, a on proklinje čoveka koji pravi spletke. Pokvarenošću se niko neće učvrstiti, a koren je pravednika nepokolebljiv. Čestita je žena kruna mužu svome, a žena raskalašna mu je kao trulež u kostima. Pravedni su naumi pravednika, a saveti pokvarenih su obmana. Reči zlih ljudi krv vrebaju u zasedi, a čestiti se ustima svojim oslobađaju. Zlikovci se ruše i više ih nema, a dom pravednika istrajava. Čovek se ceni prema razboritosti svojoj, a srce pokvarenjaka biće prezreno. Bolji je neugledan čovek, a sa slugom, nego onaj što uzdiže sebe, a nema da jede. Pravednik se brine i za dobro svojih životinja, a zlobnici su okrutni i kad se smiluju. Izobilje hrane ima onaj koji svoju zemlju radi, a šupljoglavac teži bezvrednim stvarima. Zlobnik žudi za zlim plenom, a koren pravednika je plodonosan. Zlobniku je zamka u grehu usana, a pravednik se kloni nevolje. Čovek se nasiti dobra plodom usta svojih i vrati mu se sve što rukama radi.