Priče Solomonove 1:20-33

Mudrost po ulicama viče, po trgovima diže glas svoj; po raskršćima, u najvećoj vrevi objavljuje, na ulazima gradskih vrata kazivanja svoja daje: „Dokle ćete, lakoverni, voleti lakovernost; dokle ćete, rugači, u ruganju uživati; dokle ćete, tupoglavi, mrzeti znanje? Obratite se po prekoru mome. Evo, izliću vam duha svoga, objaviću vam svoje reči. Jer ja sam vas zvala, a vi ste se oglušili, pružala sam ruku, a niko mario nije; sve moje savete ste zanemarili i prekore moje niste prihvatili. Sada ću se i ja smejati propasti vašoj, rugaću se kad bude došla strahota vaša; kad vaša strahota prođe kao razaranje i propast vaša kao oluja kada huči, kada vas zadese muka i nevolja. Tada će me zvati, a ja se neću odazivati, tražiće me željno alʼ me neće naći. Zato što su mrzeli znanje i nisu izabrali bogobojaznost; moj savet nisu poslušali i odbacili su svaki moj prekor. Zato će jesti plod svog puta, preješće se saveta svojih. Jer lakoverne će upropastiti otpadništvo, a budale satrće lakomislenost. A ko mene sluša živeće spokojno, siguran, bez bojazni od nedaća.“