Filipljanima 4:4-20

Uvek se radujte u Gospodu! I ponovo ću reći: radujte se u Gospodu! Neka vaša blagost bude poznata svim ljudima. Gospod je blizu! Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i iskanjem sa zahvalnošću iznesite svoje molbe Bogu, i Božiji mir koji prevazilazi svaki ljudski razum sačuvaće vaša srca i vaše misli u Hristu Isusu. Uostalom, braćo, mislite o svemu što je istinito, što je čestito, što je pravedno, što je čisto, što je ljubazno, što je na dobrom glasu, što je časno, što je hvale vredno. Činite ono što ste od mene naučili, primili, čuli ili videli, i Bog mira biće sa vama. Veoma se radujem u Gospodu što je vaša briga za mene ponovo procvala. Vi ste se i inače brinuli za mene, ali niste imali prilike da to pokažete. Ne kažem ovo zbog oskudice. Ja sam, naime, naučio da budem zadovoljan u kakvim god prilikama se našao. Znam i šta je to oskudevati, a znam i šta je obilovati. Pripremljen sam za sve; mogu da budem sit, a mogu i da gladujem, mogu da obilujem, kao i da oskudevam. Sve mogu po onome koji mi daje snagu. Ipak, dobro ste učinili što ste sa mnom podelili moju nevolju. A i vi, Filipljani, znate: još u početku kad ste primili Radosnu vest, nakon što sam otišao iz Makedonije, nijedna crkva mi nije priskočila u davanju i primanju, osim vas samih. Zaista, vi ste mi i u Solun, ne jednom već dvaput, poslali pomoć kada sam bio u potrebi. Nije da ja tražim dar od vas, nego tražim prinos koji će vam se višestruko vratiti. Inače, namiren sam, i imam sve što mi treba, pa i više od toga. Dobro sam opskrbljen od kako sam od Epafrodita primio što ste mi poslali, prijatan miris, bogougodnu i prihvatljivu žrtvu. A moj Bog će podmiriti svaku vašu potrebu po svom slavnom bogatstvu u Hristu Isusu. Bogu našem i Ocu neka je slava od sad i doveka! Amin.