4. Mojsijeva 14:20-32

Gospod reče: „Opraštam po tvojoj reči. Ali, tako mi života, i tako slava Gospodnja ispunila svu zemlju, ni jedan od ljudi koji su videli moju slavu i znakove koje sam učinio u Egiptu i u pustinji, a koji su me iskušavali deset puta i bili neposlušni mome glasu, neće videti zemlju koju sam uz zakletvu obećao njihovim ocima. Ni jedan od tih što su me prezreli neće je videti. A svoga slugu Haleva – zato što je drugačijeg duha i zato što se potpuno pouzdao u mene – njega ću odvesti u zemlju u koju je otišao, i njegovi će je potomci dobiti u posed. Pošto Amaličani i Hananci žive u dolini, sutra se vratite i idite u pustinju prema Crvenom moru.“ Zatim Gospod reče Mojsiju i Aronu: „Dokle će ova opaka zajednica da gunđa protiv mene? Čuo sam prigovore Izrailjaca, koji gunđaju protiv mene. Reci im: ’Tako mi moga života – govori Gospod – učiniću vam ono što ste mi rekli na moje uši. Vaša će mrtva tela popadati po ovoj pustinji, svi vi koji ste uvedeni u razne popise, od dvadeset godina pa naviše, vi koji ste gunđali protiv mene; ni jedan od vas neće ući u zemlju za koju sam se uz podignutu ruku zakleo da ću vas naseliti u njoj, osim Haleva, sina Jefonijinog i Isusa, sina Navinovog. Ipak, vašu decu, za koju ste rekli da će postati roblje, njih ću uvesti da upoznaju zemlju koju ste vi prezreli. A vaša mrtva tela će popadati po ovoj pustinji.