4. Mojsijeva 14:1-9

Na to se sva zajednica uzbunila i udarila u viku; i narod je plakao one noći. Svi su Izrailjci gunđali protiv Mojsija i Arona; sva im je zajednica govorila: „E, da smo samo pomrli u Egiptu, ili u pustinji! Zašto nas Gospod vodi u ovu zemlju? Da poginemo od mača, a naše žene i deca da postanu roblje? Nije li bolje za nas da se vratimo u Egipat?“ Tada rekoše jedan drugom: „Hajde da postavimo vođu i vratimo se u Egipat!“ Mojsije i Aron padoše ničice pred svom izrailjskom zajednicom. Tada su Isus, sin Navinov, i Halev, sin Jefonijin, koji su bili među onima što su uhodili zemlju, razderali svoju odeću i rekli svoj izrailjskoj zajednici: „Zemlja kroz koju smo prošli da je izvidimo izvanredno je lepa zemlja! Ako budemo ugodni Gospodu, on će nas uvesti u ovu zemlju i dati nam je. To je zemlja u kojoj teku med i mleko. Samo se ne bunite protiv Gospoda. Ne bojte se naroda zemlje, jer su za nas kao zalogaj hleba; njih nema ko da zaštiti, a s nama je Gospod. Ne bojte se!“