Knjiga Nemijina 9:1-10

Dvadeset četvrtog dana istog meseca, izrailjski narod se okupio na post u kostreti, posuti prašinom. Naime, potomci Izrailja su se odvojili od tuđinaca, pa su ustali i ispovedili svoje grehe i krivice svojih predaka. Stajali su na svom mestu i naglas čitali knjigu Zakona Gospoda, Boga svoga, četvrtinu dana. Četvrtinu dana su se ispovedali i klanjali Gospodu, Bogu svome. Tada su na postolje stali Leviti: Isus, Vanije, Kadmilo, Sevanija, Vunije, Serevija, Vanija i Henanije. Zaplakali su iz sveg glasa Gospodu, svom Bogu. A Leviti Isus, Kadmilo, Vanija, Asavnija, Serevija, Odija, Sevanija i Petaja su rekli: „Ustanite i blagosiljajte Gospoda, svog Boga, od veka do veka!“ „Neka je blagosloveno tvoje slavno ime, neka je uzvišeno nad svakim blagoslovom i hvalom! Jer ti si Gospod, ti jedini. Ti si stvorio nebesa i nebo nad nebesima sa svom vojskom njihovom; i zemlju i sve što je na njoj; i mora i sve što je u njima. Ti daješ život svima njima i vojska ti se nebeska klanja! Ti si, Gospode, Bog koji je izabrao Avrama, izveo ga iz Ura Haldejskog i nazvao ga Avraham. Našao si da mu je srce verno pred tobom, pa si sa njim sklopio savez, da mu daš zemlju Hananaca, Hetita, Amorejaca, Ferežana, Jevusejaca i Gergešana, njemu i njegovom potomstvu. I ispunio si svoje reči jer si pravedan! Video si nevolju naših predaka u Egiptu, čuo si im vapaj kod Crvenog mora; Učinio si znakove i čudesa nad faraonom, nad svim njegovim slugama i čitavim narodom njegove zemlje, jer si znao da su bahato postupili prema njima. Tako si stekao sebi ime, baš kakvo je i danas.