Knjiga Nemijina 6:1-14

A kada su čuli Sanavalat, Tovija, Gisem Arapin i ostatak naših neprijatelja da sam obnovio zid i da u njemu nije ostala ni pukotina – iako do tada još nisam bio stavio krila na vrata – Sanavalat i Gisem su mi poslali poruku: „Dođi da se sretnemo u Kefiru, u Onanovoj dolini.“ A nameravali su da mi nanesu zlo. Ja sam im poslao glasnike i poručio: „U velikom sam poslu i ne mogu da siđem. Zašto da stane posao kada ga ostavim i siđem k vama?“ Četiri puta su mi slali istu poruku, a ja sam im uzvraćao istim rečima. Tada mi je Sanavalat i peti put poslao istu poruku po svom sluzi, a u njegovoj ruci je bilo otvoreno pismo. U njemu je pisalo: „Pročulo se među narodima, a i Gisem kaže da ti i Jevreji nameravate da se pobunite. Priča se da zato obnavljaš zid, da ćeš biti njihov car. I proroke si postavio da u Jerusalimu objavljuju o tebi: ’Car je u Judi!’ Sada će i car čuti za to. Zato dođi da se zajedno posavetujemo.“ Ali ja sam mu poslao odgovor: „Ništa se nije dogodilo tako kako govoriš! Ti to izmišljaš iz srca.“ Naime, svi oni su hteli da nas preplaše, jer su govorili: „Klonuće im ruke od posla koji se neće završiti!“ Zato, osnaži moje ruke, Bože! Tako sam otišao do kuće Semaje, sina Metaveilovog sina Dalaje. Jer, on se zatvorio i poručio: „Hajde da se sretnemo u Domu Božijem, usred Doma i da mu zatvorimo vrata. Jer će doći da te ubiju, noću će doći da te ubiju!“ Odgovorio sam mu: „Zar da beži čovek poput mene? Zar neko kao ja da ode u Dom da preživi? Ne, neću da idem.“ Tada sam shvatio: gle, nije ga Bog poslao! Za proroštvo koje mi je prorekao podmitili su ga Sanavalat i Tovija. A podmitili su ga da bih se preplašio, da bih postupio onako i sagrešio, da bi mi ocrnili ime i narugali mi se. Seti se, o, moj Bože, Tovije i Sanavalata po ovim njihovim delima, kao i proročice Noadije i svih ostalih proroka koji su me zastrašivali.