A kada je Sanavalat čuo da obnavljamo zid, plamteo je od besa i jako se razgnevio, pa se rugao Jevrejima. Rekao je ispred svoje braće i samarijske vojske: „Šta to rade ti jadni Jevreji? Hoće li da ga obnove? Hoće li da žrtvuju? Hoće li da završe za dan? Hoće li da ožive to kamenje iz gomile ruševina i onog što je spaljeno?“
A Tovija Amonac, koji je stajao kraj njega, reče: „Pa na to što oni zidaju da se i lisica popne, srušiće zid od njihovog kamenja!“
„Čuj, o, Bože naš, kako nas preziru! Uzvrati im njihovu sramotu na njihovu glavu i daj im da budu plen u zemlji ropstva. Ne pokrivaj njihovu krivicu i neka im gresi njihovi pred tobom ne budu izbrisani, jer su te gnevili pred graditeljima.“
I mi smo gradili zid i on je bio sastavljen do polovine, jer je narod imao srce za posao.
A kada su Sanavalat, Tovija, Arapi, Amonci i Azoćani čuli da obnova jerusalimskog zida napreduje, da su njegovi provaljeni delovi počeli da se zatvaraju, silno su se razgnevili. Svi su skovali zaveru da zajedno zarate protiv Jerusalima i naprave nam pometnju. Ali mi smo se pomolili našem Bogu i postavili smo danonoćne straže zbog njih.
Ipak, Jevreji su govorili: „Klonula je snaga nosačima, ruševina je previše, a mi nismo u stanju da obnovimo zid!“
Još su naši zlotvori govorili: „Neće ni znati, neće ni videti dok ne banemo među njih, pobijemo ih i okončamo im posao!“
I dogodilo se da su došli Jevreji koji žive pored njih, pa su nam deset puta dojavili: „Dolaze na vas iz svih mesta u koja ćete se vratiti k nama!“
A ja sam na najnižim položajima, iza zida i na otvorenim mestima, rasporedio ljude po porodicama. Postavio sam ih sa mačevima, kopljima i lukovima. Kada sam sve pogledao, ustao sam i rekao glavarima, dostojanstvenicima i ostalom narodu: „Ne plašite ih se! Setite se Gospoda, velikog i strašnog i borite se za svoju braću i svoje sinove, za svoje ćerke, svoje žene i svoje domove.“
A kada su čuli naši zlotvori, da smo saznali, Bog im je osujetio namere i svi smo se vratili na zid i svako na svoj posao.
Od tog dana polovina mojih mladića su radili posao, a polovina je držala koplja, štitove, lukove i oklope. A glavari su stajali iza sveg Judinog doma. Oni koji su obnavljali zid, oni koji su nosili teret i koji su tovarili, jednom su rukom radili posao, a drugom držali oružje. Svaki je graditelj imao svoj mač, pripasan uz bok, i tako je gradio. A pored mene je stajao čovek koji je duvao u rog.
Rekao sam glavarima, dostojanstvenicima i ostalom narodu: „Mnogo je posla, razvučen je, a mi smo na zidu raštrkani i daleko jedan od drugoga. Tamo gde čujete zvuk roga, tamo se oko nas i okupite. Bog naš će se boriti za nas!“
Tako smo radili posao, a polovina njih je držala koplja od rane zore do izlaska zvezda. U to sam vreme još kazao narodu: „Neka svako od vas sa svojim slugom spava usred Jerusalima, da bi nam noću stražarili, a danju radili.“ Jer ni ja – moja braća, moje sluge, stražari koji su me pratili – nijedan nismo skidali svoje oružje i odeću, osim kada smo je prali.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
