Tako sam otišao upraviteljima područja preko reke i dao im careva pisma. Car je još sa mnom poslao vojne zapovednike i konjanike.
Ali kada su to čuli Sanavalat Oronjanin i Tovija, sluga Amonac, bilo im je veoma mrsko što je došao neko da traži dobro za izrailjski narod.
Došao sam u Jerusalim i bio tamo tri dana. Ustao sam noću, ja i nekolicina ljudi sa mnom, ali nikome nisam kazao šta mi je moj Bog stavio u srce da uradim za Jerusalim. A od životinja ništa nije bilo uz mene osim živinčeta na kome sam jahao.
Izašao sam na Dolinska vrata, noću, naspram Zmajevog izvora i Gnojnih vrata. Proveravao sam zidove Jerusalima. Bili su porušeni, a njegova vrata spaljena ognjem. Prošao sam do Izvorskih vrata i do Carevog jezera, ali tamo nije bilo mesta da prođe živinče ispod mene. Penjao sam se uz potok, noću, i proveravao zid, a onda sam se okrenuo nazad ka Dolinskim vratima i vratio se. Dostojanstvenici nisu znali gde sam otišao i šta sam radio. Naime, nikog od Jevreja, sveštenika, glavara i dostojanstvenika, koji su radili na poduhvatu, nisam obavestio do sada.
I tada sam im kazao: „Vi vidite nevolju u kojoj smo: da je Jerusalim opustošen, da su mu vrata ognjem spalili. Dođite, hajde da obnovimo jerusalimski zid i ne budemo opet na sramotu!“ Ispričao sam im o dobroj ruci moga Boga, koja je bila nada mnom, o carevim rečima koje mi je rekao.
A oni su rekli: „Ustanimo i zidajmo!“ Tako su se ohrabrili za dobro delo.
Ali to su čuli Sanavalat Oronjanin, Tovija, sluga Amonac i Gisem Arapin, rugali su nam se i gledali nas s prezirom. Kazali su: „Šta je to što radite? Bunite li se protiv cara?!“
Ja sam im uzvratio i kazao im: „Bog nebeski će nam dati da uspemo. I mi, njegove sluge, ćemo ustati i zidati. A vama ne pripada ni deo ni pravo ni spomen u Jerusalimu.“
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
