Za posvećenje jerusalimskog zida ljudi su potražili Levite iz svih njihovih mesta, da ih dovedu u Jerusalim, da proslave posvećenje u radosti, uz hvale sa pesmom, sa cimbalima, lirama i harfama. Okupili su se i sinovi pevača iz ravnice oko Jerusalima, iz netofatskih sela; iz Vet-Gilgala i sa polja Gavaje i Azmaveta, jer su pevači za sebe sazidali sela oko Jerusalima. Sveštenici i Leviti su se očistili, a očistili su i narod, vrata i zid.
Doveo sam glavare Jude da se popnu na zid i postavio sam dva velika hora slavljenja i povorke, desno po zidu prema Gnojnim vratima. Iza njih je išao Osaja, polovina Judinih glavara; Zatim Azarija, Jezdra i Mesulam; Juda, Venijamin, Semaja i Jeremija. A od sinova sveštenika sa trubama: Jonatanov sin Zaharija, sin Semaje, sin Matanije, sin Miheje, sin Zahura, sin Asafov. I njegova braća Semaja, Azareilo, Milalaj, Gilalaj, Maj, Natanailo, Juda i Hanani sa instrumentima Božijeg čoveka Davida. A Jezdra, znalac Svetog pisma, je išao pred njima. Kod Izvorskih vrata, baš pred njima, popeli su se stepenicama Davidovog grada, zidnim usponom, do Davidovog doma i do Vodenih vrata na istoku.
Drugi hor slavljenja sa polovinom povorke je išao suprotno, a ja sam bio pozadi sa polovinom povorke na zidu, iznad kule kod peći i do Širokog zida. Onda iznad Jefremovih vrata, pa iznad Starih vrata i iznad Ribljih vrata; i Ananilove kule i kule Meje do Ovčijih vrata. Stali su kod Tamničkih vrata.
Tada su oba hora slavljenja zauzela svoje mesto u Božijem Domu, baš kao i ja, polovina dostojanstvenika sa mnom, i sveštenici Elijakim, Masija, Minijamin, Miheja, Elioinaj, Zaharija i Hananija sa trubama. Zatim Masija, Semaja, Eleazar, Ozije, Joanan, Malhija, Elam i Ezer. A pevači su pevali glasno pod nadglednikom Jezrajom. Tog dana su žrtvovali mnogo žrtava. Radovali su se jer ih je Bog obradovao velikom radošću, a i žene i deca su se radovali tako da se radost Jerusalima čula nadaleko.