Knjiga Nemijina 1:3-11

A oni su mi rekli: „Preostali koji su preživeli izgnanstvo u toj oblasti su u velikoj nevolji i sramoti. Jerusalimski zid je porušen i vrata su mu spaljena u vatri.“ Čim sam čuo ove reči, seo sam, plakao i žalio danima. Postio sam i molio se pred Bogom nebeskim. Rekao sam: „Molim te, Gospode, Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji čuvaš savez i milost onima koji ga vole i onima koji drže njegove zapovesti! Molim te, prigni svoje uho i otvori oči svoje da čuješ molitvu svoga sluge kojom ti se molim danas pred tobom, danju i noću nad narodom Izrailjem, tvojim slugama. Priznajem grehe izrailjskog naroda kojima smo ti grešili, i ja i dom moga oca smo ti zgrešili. Zlo smo ti učinili jer nismo držali zapovesti, ni propise, ni uredbe koje si zapovedio svom sluzi Mojsiju. Molim te, seti se reči koju si zapovedio svom sluzi Mojsiju, kada si rekao: ’Ako me budete izneverili, rasejaću vas među narode; a ako mi se vratite i budete držali moje zapovesti i vršili ih, ako neki budu izgnani na kraj nebesa, odande ću ih sabrati i dovešću ih do mesta na kome sam izabrao da u njemu prebiva moje ime.’ Oni su tvoje sluge i tvoj narod koji si otkupio snagom svojom velikom i rukom svojom moćnom. Molim te, o, Gospode, neka bude prignuto tvoje uho da čuješ molitvu svoga sluge i molitve svojih slugu koji su voljni da se boje tvog imena. Molim te, daj danas uspeh svom sluzi; daj mu milosrđe pred ovim čovekom!“ A ja sam bio carev peharnik.