Knjiga Nemijina 1:1-5

Reči Nemije, Ahalijinog sina. Bio je mesec kislev, dvadesete godine, a ja sam bio u Susanu, u utvrđenju, kada je došao Hanani, jedan od moje braće i ljudi iz Jude. Pitao sam ih o preostalim Jevrejima koji su preživeli izgnanstvo i o Jerusalimu. A oni su mi rekli: „Preostali koji su preživeli izgnanstvo u toj oblasti su u velikoj nevolji i sramoti. Jerusalimski zid je porušen i vrata su mu spaljena u vatri.“ Čim sam čuo ove reči, seo sam, plakao i žalio danima. Postio sam i molio se pred Bogom nebeskim. Rekao sam: „Molim te, Gospode, Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji čuvaš savez i milost onima koji ga vole i onima koji drže njegove zapovesti!