Zatim je ponovo pozvao narod i rekao: „Čujte me svi i razumite! Čoveka ne može učiniti nečistim ništa što ulazi u njega, već ono što izlazi iz njega samog. Ko ima uši, neka sluša!“
Kad je otišao od naroda i došao u kuću, njegovi učenici ga upitaše o značenju priče. A on im reče: „Pa zar i vi još uvek ne razumete? Zar ne shvatate da čoveka ne može učiniti nečistim hrana koja u njega ulazi, jer ne ulazi u njegovo srce, već u trbuh, a odatle odlazi u nužnik?“ (Tako je Isus proglasio sva jela „čistim“.)
Isus nastavi: „Čoveka čini nečistim ono što iz njega samog izlazi. Jer iz čovekove nutrine, iz njegovog srca izlaze zle pomisli, blud, krađe, ubistva, preljube, lakomstva, zlobe, prevare, razuzdanost, zavist, pogrdne reči, oholost i bezumlje. Sva ova zla dolaze iz čovekove nutrine i čine ga nečistim.“
Isus je zatim napustio to mesto i otišao u tirski kraj. Došao je u jednu kuću gledajući da se ne dozna za to, ali nije mogao da ostane skriven. Neka žena, čija je ćerka bila opsednuta nečistim duhom, čim je čula za njega, došla je k njemu i pala ničice pred njegove noge. Ova žena je bila Grkinja, rodom Sirofeničanka. Molila je Isusa da istera zlog duha iz njene ćerke.
Isus joj reče: „Pusti da se prvo nasite deca, jer nije dobro uzeti hleb deci i baciti ga kučićima.“
A ona mu odgovori: „Tako je, Gospode, ali i kučići pod stolom jedu od mrvica što padnu deci.“
Isus joj zatim reče: „Zbog toga što si rekla ovo, idi kući; zli duh je izašao iz tvoje ćerke.“
Kada se vratila kući, našla je devojčicu kako leži u krevetu; zli duh je već bio izašao iz nje.
Isus je zatim napustio tirsku oblast i preko Sidona došao do Galilejskog jezera u oblast Dekapolja. Tamo su mu neki ljudi doveli jednog gluvog čoveka koji je s teškom mukom govorio. Molili su Isusa da položi svoju ruku na njega. Isus ga je poveo sa sobom malo dalje od naroda, da bi bio nasamo sa njim. Zatim je stavio svoje prste u njegove uši, pljunuo, i dotakao njegov jezik. Onda je pogledao na nebo, uzdahnuo i rekao čoveku: „ Efata! “, što znači: „Otvori se!“ Čoveku se tada vrati sluh, razveza mu se jezik i on poče pravilno govoriti.
Potom je Isus zabranio narodu da razglašava ovo. Međutim, što im je on više branio, to su oni više razglašavali ovaj događaj. Ljudi su bili začuđeni preko svake mere. Govorili su: „Sve što je uradio bilo je dobro: on čini da gluvi čuju i nemi da govore.“