Marko 6:30-56

A apostoli su se okupili oko Isusa i ispričali mu sve što su radili i poučavali. Onda im on reče: „Idite na neko pusto mesto i malo se odmorite.“ Bilo je, naime, mnogo ljudi koji su dolazili i odlazili, pa nisu imali kad da jedu. Onda su otplovili na neko pusto mesto da budu nasamo. Ipak, mnogi su ih videli kako odlaze i prepoznali ih, pa su ljudi iz svih gradova pešice žurili za njima i stigli tamo pre njih. Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, i sažali se na njih, jer su bili kao stado bez pastira. Tada je počeo da ih uči mnogim stvarima. Kako je već bilo dosta kasno, učenici dođoše k Isusu i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod, neka odu do obližnjih imanja i sela da kupe sebi nešto za jelo.“ „Dajte im vi da jedu“ – reče im Isus. „Hoćeš li da kupimo hleba za dve stotine srebrnjaka i damo im da jedu?“ – upitaše ga. Isus im reče: „Koliko hlebova imate? Idite i pogledajte.“ Kada su saznali, rekli su: „Pet hlebova i dve ribe.“ Isus im je onda naredio da posade narod u grupe po zelenoj travi. Narod je posedao u grupama od stotinu i od pedeset ljudi. Isus je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima da ih podele narodu. Tako je svima podelio i dve ribe. Svi su jeli i nasitili se. Učenici su, pak, pokupili dvanaest punih kotarica preostalih komada hleba i ribe. Bilo je pet hiljada muškaraca koji su jeli hlebove. Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, u Vitsaidu, dok on ne raspusti narod. Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se moli. Kad se spustilo veče, lađica je bila nasred jezera, dok je Isus bio sam na kopnu. Video je da se njegovi učenici muče veslajući, jer im je duvao protivan vetar. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Hteo je da ih mimoiđe. Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su pomislili da je utvara, pa su počeli da viču. Svi su se prepali kada su ga ugledali. Isus im se odmah obratio i rekao im: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“ Onda se popeo k njima u brodić, i vetar se umirio. Učenici su bili potpuno smeteni, jer nisu razumeli čudo sa hlebovima; srce im je još bilo tvrdo. Kada su preplovili na drugu obalu, pristali su u Genisaretu. Dok je Isus izlazio iz lađice, ljudi su ga odmah prepoznali. Kada su čuli gde se nalazi, rastrčali su se po svoj okolini i počeli da donose k njemu bolesnike na nosilima. Po svim selima, gradovima ili zaseocima u koje je dolazio, ljudi su iznosili bolesnike na trgove, moleći ga da bolesni dotaknu makar rese njegove odeće. Ko god ga je dotakao, bio je izlečen.