Marko 6:1-32

Isus je otišao odatle i vratio se u svoje zavičajno mesto u pratnji svojih učenika. Kada je došla subota, počeo je da poučava u sinagogi. Mnogi slušatelji su bili iznenađeni. Govorili su: „Otkud ovaj to zna? Gde li je stekao takvu mudrost? Na koji način on čini čuda? Zar on nije drvodelja, sin Marijin? Nisu li njegova braća: Jakov, Josija, Juda i Simon? Zar njegove sestre ne žive ovde?“ Zato ga nisu prihvatili. Isus im je onda rekao: „Prorok je bez časti samo u svom zavičaju, među svojom rodbinom i u svom domu.“ Zato tamo nije mogao da učini nijedno čudo, osim što je iscelio nekoliko bolesnika polažući ruke na njih. Bio je začuđen njihovim neverovanjem. Onda je otišao odatle i poučavao po okolnim selima. Isus je zatim sazvao Dvanaestoricu i slao ih dvojicu po dvojicu, dajući im moć nad nečistim duhovima. Zapovedio im je da ne uzimaju sa sobom ni hleba, ni torbe, ni novca u pojasu, osim jednoga štapa: „Obujte samo sandale, i ne nosite sa sobom dva para odeće.“ Rekao im je još: „U koju kuću uđete, u njoj i ostanite, sve dok ne odete iz tog mesta. A ako vas neko mesto ne primi, niti želi da vas sasluša, udaljite se odande i otresite prašinu sa svojih nogu. To će biti dokaz protiv njih.“ Učenici su otišli i propovedali ljudima da se pokaju za svoje grehe. Izagnali su mnoge zle duhove, pomazivali uljem mnoge bolesnike i ozdravljali ih. I car Irod je čuo za Isusa, jer je njegovo ime postalo dobro poznato. Jedni su govorili: „To je Jovan Krstitelj ustao iz mrtvih, te zato čudne sile deluju u njemu.“ Drugi su govorili: „To je prorok Ilija.“ Neki su, opet, govorili da je to jedan od proroka. Kada je to Irod čuo, rekao je: „To je Jovan kome sam ja odrubio glavu. On je ustao iz mrtvih.“ Naime, sam Irod je naredio da uhvate Jovana, da ga svežu i bace u tamnicu. To je bilo zbog Irodijade, žene Irodovog brata Filipa, kojom se Irod oženio. Jovan je, naime, govorio Irodu: „Ti nemaš prava na ženu svoga brata!“ Irodijada se zato gnevila na Jovana i htela da ga ubije, ali nije mogla. Naime, Irod se plašio Jovana, znajući da je pravedan i svet čovek i zato ga je štitio. Kad god bi ga slušao, Irod bi se veoma uznemirio. Ipak, rado je slušao Jovana. Ali, Irodijadi se ukazala prilika. Bilo je to na Irodov rođendan, kada je Irod priredio gozbu za svoje velikaše, vojne zapovednike i vodeće ljude u Galileji. Tada je ušla Irodijadina ćerka i zaplesala, te ugodila Irodu i njegovim zvanicama. Car reče devojci: „Zatraži od mene što god hoćeš i ja ću ti to dati.“ On joj je uz zakletvu rekao: „Što god da zatražiš, daću ti, pa i polovinu moga carstva.“ Ona izađe iz odaje i reče svojoj majci: „Šta da tražim?“ Ona joj odgovori: „Glavu Jovana Krstitelja.“ Devojka se odmah hitro vratila pred cara i zatražila: „Hoću da mi odmah daš glavu Jovana Krstitelja na tanjiru.“ Car se veoma ražalostio, ali zbog zakletve i zbog okupljenih, nije hteo da je odbije. Car odmah posla dželata i naredi mu da donese Jovanovu glavu. Dželat ode i odrubi glavu Jovanu u tamnici, te je donese na tanjiru i dade je devojci, a ona je dade svojoj majci. Kada su to čuli Jovanovi učenici, došli su, uzeli njegovo telo i položili ga u grob. A apostoli su se okupili oko Isusa i ispričali mu sve što su radili i poučavali. Onda im on reče: „Idite na neko pusto mesto i malo se odmorite.“ Bilo je, naime, mnogo ljudi koji su dolazili i odlazili, pa nisu imali kad da jedu. Onda su otplovili na neko pusto mesto da budu nasamo.