Marko 4:26-41

Isus je takođe rekao: „Carstvo Božije je slično čoveku koji je posejao seme na svojoj njivi. On leže noću i ustaje danju, a seme niče i raste ni sam ne zna kako. Zemlja sama po sebi čini da donosi rod. Prvo se pojavi stabljika, zatim klas, onda klas pun žita. A kada usev sasvim dozri, čovek brže-bolje uzima srp u ruke, jer je žetva prispela.“ Isus ponovo prozbori: „S čim ćemo uporediti Carstvo Božije? Kakvom pričom da ga objasnimo? Ono je slično gorušičinom zrnu, najmanjem od svih koja se seju u zemlju. Ali kada se poseje, izrasta i postaje veće od sveg ostalog rastinja, pa razvija toliko velike grane da se pod njegovom senkom gnezde ptice nebeske.“ Isus je narodu pripovedao mnogo ovakvih priča, onoliko koliko su mogli da razumeju. Bez priča im ništa nije govorio. Ipak, svojim učenicima je sve objašnjavao kada su bili sami. Istog dana uveče, Isus im reče: „Pređimo na drugu stranu jezera.“ Raspustivši narod, učenici su ga poveli brodićem u kome je on već bio. Pratili su ga i drugi brodići. Međutim, podiže se velika bura, tako da su talasi plavili lađicu, te je bila skoro pod vodom. A Isus je spavao na krmi, na uzglavlju. Oni ga probudiše govoreći: „Učitelju, zar ne mariš što propadamo?!“ Isus ustade i zapreti vetru: „Prestani!“ Onda reče talasima: „Umirite se!“ Vetar prestade i nasta velika tišina. Onda im Isus reče: „Zašto ste se uplašili? Zar nemate vere?“ Obuzeti silnim strahom, učenici su počeli da pitaju jedni druge: „Pa ko je, onda, ovaj da mu se i vetar i jezero pokoravaju?“

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Marko 4:26-41