Marko 15:1-41

A čim je svanulo, donesoše odluku vodeći sveštenici sa starešinama, znalcima Svetog pisma i celim Velikim većem. Svezali su Isusa i izručili ga Pilatu. Pilat ga upita: „Jesi li ti Car judejski?“ Isus mu odgovori: „Ti to kažeš.“ Vodeći sveštenici optuživali su ga za mnoge stvari. Pilat ponovo zapita Isusa: „Zar nemaš ništa da odgovoriš? Gledaj za šta te sve optužuju!“ Isus nije ništa odgovorio, tako da se Pilat čudio. Pilat je za svaki praznik oslobađao jednog zatvorenika koga je narod tražio. U okovima je tada bio neki Varava, zajedno sa pobunjenicima koji su u buni počinili ubistvo. Narod je došao i tražio od Pilata da im učini ono što je običavao da čini. On ih je upitao: „Hoćete li da vam oslobodim Cara judejskog?“ Znao je, naime, da su mu vodeći sveštenici predali Isusa iz zavisti. Međutim, vodeći sveštenici podgovoriše narod da traže da im radije oslobodi Varavu. Pilat ih je ponovo upitao: „Šta da učinim sa onim koga nazivate Carem judejskim?“ A oni povikaše: „Razapni ga!“ Međutim, Pilat im reče: „A kakvo je zlo učinio?“ No oni su još glasnije povikali: „Razapni ga!“ Želeći da udovolji narodu, Pilat je oslobodio Varavu, a Isusa je predao da ga izbičuju i da ga razapnu na krst. Vojnici su ga, potom, odveli u unutrašnje dvorište palate, to jest u pretorijum, i okupili celu četu. Zaogrnuli su Isusa skerletnim ogrtačem, opleli trnov venac i stavili mu na glavu. Onda su počeli da ga pozdravljaju: „Zdravo, Care judejski!“ Udarali su ga trskom po glavi, pljuvali ga i klanjali mu se prigibajući kolena. Kada su mu se narugali, skinuli su sa njega skerletni ogrtač, obukli mu njegovu odeću, i odveli ga da ga razapnu. Neki čovek po imenu Simon iz Kirine, otac Aleksandrov i Rufov, prolazio je tuda vraćajući se sa polja. Njega su naterali da mu ponese krst. Isusa su odveli na mesto koje se zove Golgota , što u prevodu znači „Mesto lobanje“. Nudili su mu vino pomešano sa smirnom, ali je on to odbio. Zatim su ga razapeli, a njegovu odeću su podelili među sobom bacajući kocku za nju, da se vidi ko će šta uzeti. Bilo je devet sati ujutro kada su ga razapeli. Tu je bio i natpis na kojem je pisala njegova krivica: „CAR JUDEJSKI“. Sa njim su razapeli i dva odmetnika, jednog s njegove desne strane, a drugog s leve strane. Time se ispunilo ono što je zapisano u Svetom pismu: „U zločince ga ubrojiše.“ Prolaznici su ga vređali i klimali svojim glavama, govoreći: „Ua, ti što rušiš hram i za tri dana ga podižeš, spasi samoga sebe, pa siđi s krsta!“ Slično su mu se rugali i vodeći sveštenici sa znalcima Svetog pisma. Govorili su među sobom: „Druge je spasao, a ne može da spase samog sebe! Hristos, izrailjski Car! Neka siđe sad s krsta, da vidimo i poverujemo!“ Tako su ga vređali i oni koji su bili razapeti sa njim. U podne nasta tama po svoj zemlji, sve do tri sata. Oko tri sata popodne, Isus vrlo glasno povika: „ Eloi, Eloi, lema savahtani?! “, što u prevodu znači: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?!“ A neki koji su tu stajali, čuli su ovo, pa su rekli: „Vidi, doziva Iliju!“ Jedan čovek je otrčao i natopio sunđer kiselim vinom, pa ga je natakao na trsku i nudio Isusu da pije, govoreći: „Čekajte da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine sa krsta!“ A Isus vrlo glasno povika i izdahnu. Hramska zavesa se rascepi na dvoje od gore do dole. A rimski kapetan koji je stajao nasuprot njega, videvši kako je Isus izdahnuo, reče: „Ovaj čovek je zaista bio Božiji Sin!“ Tu su bile i neke žene koje su posmatrale izdaleka. Među njima su bile Marija Magdalena i Marija, majka Jakova Mlađeg i Josije, i Saloma. One su ga pratile i brinule se o njemu dok je bio u Galileji. Tu su bile i mnoge druge žene koje su s njim došle u Jerusalim.