Marko 12:1-31

Isus poče da im govori u pričama: „Bio neki čovek koji je posadio vinograd, ogradio ga ogradom, iskopao u njemu jamu za muljanje grožđa, i sagradio kulu. Onda je vinograd iznajmio vinogradarima i otputovao. U vreme berbe je poslao jednog slugu vinogradarima da uzme od njih deo vinogradskog roda. No, vinogradari uhvate slugu, pretuku ga i praznih ruku ga vrate. Vlasnik pošalje vinogradarima drugog slugu, ali oni ovome razbiju glavu i narugaju mu se. Vlasnik posla i trećeg slugu, ali ovoga ubiše. Tako bi i sa mnogim drugima: jedne pretukoše, a druge pobiše. Vlasnik je imao još i voljenog sina. Na kraju je poslao i njega govoreći: ’Mog sina će poštovati.’ Ali vinogradari rekoše jedan drugome: ’Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo, pa će nasledstvo biti naše!’ Vinogradari ga uhvate i ubiju, i mrtvog ga izbace izvan vinograda. Šta će preduzeti vlasnik vinograda? Doći će i pogubiti te vinogradare, a vinograd će dati drugima. Zar ne čitate u Pismu: ’Kamen što su zidari odbacili, postade kamen ugaoni; od Gospoda ovo beše i to je divno u našim očima’?“ Oni su onda gledali da ga uhvate, ali su se bojali naroda, jer su znali da je Isus ispričao priču zbog njih. Stoga su ga ostavili i otišli. Zatim su ovi poslali Isusu neke od fariseja i irodovce da ga uhvate u reči. Došli su i rekli mu: „Učitelju, znamo da govoriš istinu i da po istini učiš o putu Božijem, da nikome ne ugađaš, jer ne praviš razlike među ljudima, nego po istini učiš Božijem putu. Da li je dopušteno davati porez caru ili ne? Treba li da dajemo ili ne?“ Ali Isus je prozreo njihovu dvoličnost, pa im je rekao: „Zašto me iskušavate? Donesite mi jedan srebrnjak da ga pogledam.“ Oni donesoše. Isus ih upita: „Čiji je ovo lik i natpis?“ Oni odgovore: „Carev.“ Isus im reče: „Onda dajte caru carevo, a Bogu Božije.“ I divili su mu se. Tada su sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, pristupili Isusu sa pitanjem: „Učitelju, Mojsije nam je napisao: ’Ako neki čovek umre i iza sebe ostavi ženu, a nema dece, onda neka se njegov brat oženi udovicom i podigne potomstvo svome bratu.’ Bilo tako sedmoro braće. Prvi se oženi, ali umre ne ostavivši za sobom potomstva. Onda drugi brat oženi udovicu, ali i on umre ne ostavivši potomstva za sobom. Isto je bilo i sa trećim bratom. Uglavnom, nijedan od ove sedmorice nije ostavio potomstvo za sobom. Na kraju umre i žena. Kad prilikom vaskrsenja budu vaskrsli, kome će pripasti žena, budući da su sedmorica bila njome oženjena?“ Isus im reče: „Niste li u zabludi, zbog toga što ne poznajete ni Pismo ni silu Božiju? Jer, kad mrtvi budu vaskrsli, neće se ni ženiti ni udavati, nego će biti kao anđeli na nebesima. A što se tiče vaskrsenja mrtvih, zar niste čitali u Mojsijevoj knjizi, gde se govori o grmu koji ne sagoreva? Tu je Bog rekao Mojsiju: ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.’ On nije Bog mrtvih, nego živih. Vi se grdno varate!“ Tada je prišao jedan od znalaca Svetoga pisma koji je slušao kako raspravljaju. Videvši da im je Isus dobro odgovorio, upitao ga je: „Koja Božija zapovest je važnija od svih drugih?“ Isus mu odgovori: „Najvažnija je: ’Čuj, Izrailju! Gospod, Bog naš, jedini je Gospod. Zato, voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.’ A druga zapovest je: ’Voli bližnjega svoga kao samoga sebe.’ Nijedna druga zapovest nije važnija od ovih dveju.“