Marko 11:12-25

Sledećeg dana, kada su odlazili iz Vitanije, Isus je ogladneo. Izdaleka je spazio jednu lisnatu smokvu, pa je došao do nje ne bi li pronašao neki plod na njoj. Ali kada je prišao, nije našao ništa osim lišća, jer još nije bilo vreme kada smokve rađaju. Isus reče smokvi: „Neka niko više ne jede od tvoga ploda za sva vremena!“ Njegovi učenici su to slušali. Došli su u Jerusalim. A Isus uđe u hram i poče da isteruje one koji su prodavali i kupovali u hramu. Isprevrtao je stolove menjačima novca i tezge prodavcima golubova. Nikome nije dopuštao da pronese nešto kroz hram. Učio ih je: „Nije li napisano: ’Moj Dom će se zvati „Dom za molitvu svim narodima“’? A vi ste od njega napravili razbojničku pećinu!“ Kad su vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma čuli za to, gledali su kako da ubiju Isusa. Naime, bojali su ga se, jer je narod bio zadivljen njegovim učenjem. Uveče su Isus i njegovi učenici izašli iz grada. Kad su sledećeg jutra prolazili pored one smokve, opazili su da se ona iz korena sasušila. Petar se tada prisetio i rekao: „Vidi, učitelju, osušila se ona smokva koju si prokleo.“ Isus im odgovori: „Pouzdajte se u Boga! Zaista vam kažem, ko god kaže ovoj gori: ’Digni se i baci se u more!’ i ne posumnja u srcu, nego veruje da će se to što je rekao zaista dogoditi – tako će i biti. Zbog toga vam kažem: sve što u molitvi zatražite, verujte da ste primili, i dobićete. A kad stojite i molite se, praštajte ako šta imate protiv koga, da bi i Otac vaš koji je na nebesima oprostio vama vaše prestupe.