Marko 1:1-45

Ovako počinje Radosna vest o Isusu Hristu, Božijem Sinu. U Knjizi proroka Isaije zapisano je ovako: „Evo, šaljem poslanika svoga ispred tvoga lica, koji će ti put pripraviti.“ „Glas jednog pustinjom odzvanja: ’Put Gospodnji pripravite; drumove za njega poravnajte.’“ I tako se pojavio Jovan krsteći u pustinji i propovedajući pokajanje i krštenje radi oproštenja greha. Ljudi iz cele Judeje i svi iz Jerusalima dolazili su k njemu, a on ih je krštavao u reci Jordanu, pri čemu su oni ispovedali svoje grehe. Jovan je bio odeven u odeću od kamilje dlake, a oko struka je imao kožni pojas. Hranio se skakavcima i divljim medom. Jovan je najavljivao: „Posle mene dolazi neko ko je moćniji od mene, pred kim nisam dostojan da se sagnem i odrešim remenje na njegovoj obući. Ja vas krštavam vodom, a on će vas krstiti Svetim Duhom.“ Tih dana je Isus došao iz Nazareta u Galileji i Jovan ga je krstio u Jordanu. Dok je Isus izlazio iz vode, ugledao je otvoreno nebo i Duha kako se u vidu goluba spušta na njega. Uto se začuje glas sa neba: „Ti si Sin moj voljeni, ti si mi sva radost!“ A Duh odmah odvede Isusa u pustinju. Tamo je proveo četrdeset dana, i bio kušan od Satane. Bio je okružen divljim životinjama i anđeli su mu služili. A pošto je Jovan bio utamničen, Isus je došao u Galileju i propovedao Radosnu vest Božiju. Govorio je: „Nastupilo je pravo vreme! Približilo se Carstvo Božije! Pokajte se i verujte u Radosnu vest!“ Kada je Isus jednom prolazio pokraj Galilejskog jezera, video je dva ribara; braću Simona i Andriju, kako bacaju ribarsku mrežu u jezero. Isus im reče: „Pođite za mnom i ja ću vas učiniti ribarima ljudi.“ Oni su odmah ostavili mreže i krenuli za njim. Pošavši malo dalje, video je braću Jakova i Jovana, Zavedejeve sinove. Bili su u svojoj lađici i krpili mreže. Isus ih je odmah pozvao i oni ostaviše svoga oca Zavedeja u lađici sa najamnicima i krenuše za njim. Isus je sa svojim učenicima došao u Kafarnaum. Odmah u subotu je ušao u sinagogu i počeo da poučava. Ljudi su bili zadivljeni njegovim učenjem, jer ih je učio kao neko ko ima vlast, a ne kao znalci Svetoga pisma. U sinagogi je bio neki čovek opsednut nečistim duhom. On kriknu: „Šta ti imaš sa nama, Isuse Nazarećanine?! Ja znam ko si ti: sveti Božiji poslanik!“ Isus mu pripreti i zapovedi: „Ućuti i izađi iz čoveka!“ Nečisti duh spopade čoveka silnim trzajima i uz vrisak ga napusti. Zadivljeni time, ljudi su počeli da govore jedni drugima: „Šta je ovo? Je li to neko novo učenje, budući da ima vlast da zapoveda nečistim duhovima, te mu se oni pokoravaju?“ Glas o Isusu se brzo proširio po celom području Galileje. Kada su izašli iz sinagoge, otišli su u Simonovu i Andrijinu kuću, zajedno sa Jakovom i Jovanom. Simonova tašta je ležala sva u groznici. Čim su stigli, rekli su Isusu za nju. Isus joj priđe, uze je za ruku i pridiže. Groznica je prestala, te je ona počela da ih poslužuje. Uveče, po zalasku sunca, narod je donosio pred Isusa sve koji su bili bolesni i one koji su bili opsednuti zlim duhovima. Sav grad se sjatio pred vrata te kuće. Isus je iscelio mnogo bolesnih od svakojakih bolesti i isterao mnoge zle duhove. Zlim duhovima je branio da govore, jer su oni znali ko je on. Sledećeg jutra, dok još nije svanulo, Isus je ustao, izašao izvan grada, te otišao na jedno pusto mesto, da se moli. Ali Simon i oni koji su bili sa njim krenuli su da ga traže. Kada su ga našli, rekli su mu: „Svi te traže!“ Ali on im je odgovorio: „Pođimo i u druga mesta u okolini, da i njima propovedam, jer sam zato došao.“ I tako je prošao celom Galilejom: propovedao je po tamošnjim sinagogama i izgonio zle duhove. Jednom prilikom, prišao mu je neki gubavac i kleknuo pred njim moleći ga: „Ako hoćeš, možeš da me očistiš.“ Isus se sažali nad čovekom, ispruži ruku, dotaknu ga i reče mu: „Hoću, budi čist!“ Guba je istog trena nestala sa njega i čovek je bio čist od gube. Isus ga tada otpusti uz strogu napomenu: „Gledaj da nikom ne govoriš o ovome, nego idi i pokaži se svešteniku, pa zatim prinesi žrtvu za očišćenje koju je propisao Mojsije, da se pred njima potvrdi da si zdrav.“ Ali ovaj čim ode, poče svima govoriti i razglašavati o onome što mu se dogodilo, tako da Isus nije više mogao da uđe neprimećen u mesto. Zato je boravio na pustim mestima, a narod je sa svih strana hrlio k njemu.