Matej 27:25-66

A sav narod reče: „Neka njegova krv padne na nas i na našu decu!“ Tada im je oslobodio Varavu, a Isusa je predao da ga izbičuju i razapnu na krst. Nakon toga su zapovednikovi vojnici poveli Isusa u pretorijum. Oko njega se okupila cela četa. Svukli su Isusa i ogrnuli ga skerletnim plaštom. Onda su ispleli venac od trnja, te mu stavili na glavu i trsku u njegovu desnu ruku. I klanjali su se pred njim, govoreći: „Zdravo, Care judejski!“ Pljuvali su na njega, a onda su uzeli trsku i udarali ga po glavi. Kada su mu se narugali, skinuli su sa njega ogrtač i obukli mu njegovu odeću, pa su ga odveli da ga razapnu. Kada su izašli, našli su nekog čoveka iz Kirine, po imenu Simon, i naterali ga da mu ponese krst. Kada su došli na mesto zvano Golgota , što znači „Mesto lobanje“, dali su mu da pije vino pomešano sa žuči. Ali pošto je okusio, nije hteo da pije. Kada su ga razapeli, podelili su njegovu odeću bacajući kocku. Sedeli su tamo i čuvali ga. Onda su iznad njegove glave stavili natpis na kome je bila napisana njegova krivica: „OVO JE ISUS, CAR JUDEJSKI.“ Sa njim su razapeli i dva odmetnika, jednog s desne strane, a drugog s leve strane. A prolaznici su ga vređali i klimali svojim glavama, govoreći: „De sad, ti što rušiš hram i za tri dana ga podižeš, spasi samoga sebe! Ako si Sin Božiji, siđi s krsta!“ Slično su mu se rugali i vodeći sveštenici sa znalcima Svetog pisma i starešinama: „Druge je spasao, a ne može da spase samog sebe! Pa, on je izrailjski Car! Neka siđe sad s krsta pa ćemo poverovati u njega! Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi ako mu je po volji! Sâm je rekao: ’Sin sam Božiji.’“ Tako su ga vređali i odmetnici razapeti sa njim. A od podne pa do tri sata nasta tama po svoj zemlji. Oko tri sata popodne, Isus zavapi veoma glasno: „ Eli, Eli, lema savahtani?! “ To znači: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?!“ A neki koji su tu stajali, čuli su ovo, pa su rekli: „Ovaj doziva Iliju!“ Jedan od vojnika odmah otrča, uze sunđer, natopi ga kiselim vinom, natače na štap, te je tako pojio Isusa. Ostali su govorili: „Pusti da vidimo hoće li doći Ilija da ga spase!“ Isus još jednom snažno uzviknu i izdahnu. Uto se hramska zavesa rascepi na dvoje od gore do dole, a zemlja se potrese, te se stene raspukoše. Grobovi se otvoriše, pa ustadoše iz mrtvih mnogi sveti koji su usnuli, i izađoše iz svojih grobova. Ovi su kasnije, nakon Isusovog vaskrsenja, došli u Sveti grad i pokazali se mnogima. A rimski kapetan i oni koji su sa njim čuvali Isusa, kad su videli potres i sve što se dogodilo, silno su se uplašili i rekli: „Ovaj je zaista bio Božiji Sin!“ Tamo su bile i mnoge žene koje su posmatrale izdaleka. One su pratile Isusa iz Galileje i služile mu. Među njima su bile Marija Magdalena, Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majka Zavedejevih sinova. Kad se spustilo veče, dođe neki bogati čovek iz Arimateje, po imenu Josif, koji je i sam bio Isusov sledbenik. Ovaj dođe k Pilatu i zatraži od njega Isusovo telo. Tada Pilat naredi da mu se telo preda. Josif uze Isusovo telo, uvije ga u čisto platno, te ga položi u novi grob koji je izdubio u steni za sebe. Onda je navalio veliki kamen na ulaz u grobnicu i otišao. Marija Magdalena i druga Marija sedele su tamo naspram groba. Sledećeg dana, posle Pripreme, okupe se vodeći sveštenici i fariseji kod Pilata. Rekli su: „Gospodaru, setili smo se da je ona varalica, još dok je bio živ, rekao da će nakon tri dana vaskrsnuti. Zato naredi da se grob obezbedi do trećeg dana, da ne bi došli njegovi učenici i ukrali ga. Oni će onda reći narodu da je on vaskrsao iz mrtvih, pa će tako poslednja prevara biti veća nego prva.“ Pilat im odgovori: „Evo vam straža; idite i obezbedite grob kako znate.“ Oni odu i obezbede grob: zapečate grobni kamen i postave stražu.