Matej 27:1-44

A kada je svanulo, dogovore se svi vodeći sveštenici i starešine da ubiju Isusa. Svezali su ga, odveli i predali namesniku Pilatu. A Juda, koji ga je izdao, kad je video da su ga osudili, pokajao se i vratio onih trideset srebrnjaka vodećim sveštenicima i starešinama, rekavši: „Sagrešio sam izdavši nevinog čoveka.“ A oni mu rekoše: „Šta se to nas tiče? To je tvoja briga.“ Juda baci srebrnjake u hram, ode i obesi se. A vodeći sveštenici uzeše srebrnjake i rekoše: „Nije dozvoljeno da se takav novac stavi u hramsku blagajnu, jer je plata za ubistvo čoveka.“ Stoga su odlučili da za taj novac kupe Grnčarevu njivu za groblje strancima. Zato se ta njiva do danas zove „Krvna njiva“. Tada se ispunilo ono što je rekao prorok Jeremija: „I uzeše trideset srebrnjaka, cenu za procenjenoga, koju odrediše neki od roda Izrailjevog, i za njih kupiše Grnčarevu njivu. Ovako mi Gospod naredi.“ Isusa su zatim doveli pred namesnika, koji ga upita: „Jesi li ti Car judejski?“ „Ti to kažeš“ – odgovori Isus. Onda su ga vodeći sveštenici i starešine optuživali, a on nije ništa odgovarao. Tada mu Pilat reče: „Zar ne čuješ za šta te sve optužuju?“ Isus nije odgovorio ni reči, čemu se zapovednik veoma čudio. A zapovednik je običavao da za praznik pusti jednog zatvorenika po izboru naroda. Baš tada su u tamnici držali poznatog sužnja po imenu Isus Varava. Kada se narod okupio, Pilat im se obrati: „Koga želite da vam pustim: Isusa Varavu ili Isusa prozvanog ’Hristos’?“ Znao je, naime, da su Isusa predali iz zavisti. Dok je sedeo na sudijskoj stolici, njegova žena mu pošalje poruku: „Okani se tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo propatila zbog njega.“ Međutim, vodeći sveštenici i starešine nagovore narod da zatraže Varavu, a da se Isus pogubi. Zapovednik ih upita: „Kojega od ove dvojice hoćete da vam pustim?“ Oni odgovoriše: „Varavu!“ Pilat ih upita: „Šta onda da radim sa Isusom prozvanim ’Hristos’?“ Oni odgovoriše: „Neka bude razapet!“ On ih upita: „Kakvo je zlo učinio?“ Ali oni su još glasnije povikali: „Neka bude razapet!“ Kada je Pilat video da ništa ne koristi, nego da nastaje još veći metež, uzeo je vodu i oprao ruke pred narodom, rekavši: „Ja nemam ništa sa smrću ovog pravednika; vi ćete odgovarati za to.“ A sav narod reče: „Neka njegova krv padne na nas i na našu decu!“ Tada im je oslobodio Varavu, a Isusa je predao da ga izbičuju i razapnu na krst. Nakon toga su zapovednikovi vojnici poveli Isusa u pretorijum. Oko njega se okupila cela četa. Svukli su Isusa i ogrnuli ga skerletnim plaštom. Onda su ispleli venac od trnja, te mu stavili na glavu i trsku u njegovu desnu ruku. I klanjali su se pred njim, govoreći: „Zdravo, Care judejski!“ Pljuvali su na njega, a onda su uzeli trsku i udarali ga po glavi. Kada su mu se narugali, skinuli su sa njega ogrtač i obukli mu njegovu odeću, pa su ga odveli da ga razapnu. Kada su izašli, našli su nekog čoveka iz Kirine, po imenu Simon, i naterali ga da mu ponese krst. Kada su došli na mesto zvano Golgota , što znači „Mesto lobanje“, dali su mu da pije vino pomešano sa žuči. Ali pošto je okusio, nije hteo da pije. Kada su ga razapeli, podelili su njegovu odeću bacajući kocku. Sedeli su tamo i čuvali ga. Onda su iznad njegove glave stavili natpis na kome je bila napisana njegova krivica: „OVO JE ISUS, CAR JUDEJSKI.“ Sa njim su razapeli i dva odmetnika, jednog s desne strane, a drugog s leve strane. A prolaznici su ga vređali i klimali svojim glavama, govoreći: „De sad, ti što rušiš hram i za tri dana ga podižeš, spasi samoga sebe! Ako si Sin Božiji, siđi s krsta!“ Slično su mu se rugali i vodeći sveštenici sa znalcima Svetog pisma i starešinama: „Druge je spasao, a ne može da spase samog sebe! Pa, on je izrailjski Car! Neka siđe sad s krsta pa ćemo poverovati u njega! Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi ako mu je po volji! Sâm je rekao: ’Sin sam Božiji.’“ Tako su ga vređali i odmetnici razapeti sa njim.