Matej 22:23-46

Istog dana pristupe mu i sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, i upitaju ga: „Učitelju, Mojsije je rekao: ’Ako neki čovek umre i iza sebe ostavi ženu, a nema dece, onda neka se njegov brat oženi udovicom i podigne potomstvo svome bratu.’ Bilo tako u nas sedmoro braće. Prvi se oženio i umro, pa kako nije imao potomstva, njegova žena ostane njegovom bratu. Isto je bilo i sa drugim i trećim, i tako sve do sedmoga. Na kraju umre i žena. Kad prilikom vaskrsenja budu vaskrsli, kome će, dakle, pripasti žena, budući da su sva sedmorica bila njome oženjena?“ Isus im odgovori: „U zabludi ste, jer ne poznajete ni Pismo ni silu Božiju. Jer kad nastupi vaskrsenje, ljudi se neće ni ženiti ni udavati, nego će biti kao anđeli na nebu. A što se tiče vaskrsa iz mrtvih, zar niste čitali šta je rekao Bog? ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.’ On nije Bog mrtvih, nego živih.“ Kada je mnoštvo to čulo, bilo je zadivljeno njegovim učenjem. Kada su fariseji videli da je Isus ućutkao sadukeje, okupiše se, a jedan od njih, znalac Svetog pisma, upita ga, s namerom da ga iskuša: „Učitelju, koja je zapovest najveća u Zakonu?“ Isus mu odgovori: „Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim.’ Ovo je najveća i najvažnija zapovest. Druga je jednako važna: ’Voli bližnjega svoga kao samoga sebe. Na ovim dvema zapovestima počiva sav Zakon i Proroci.“ Kada su se fariseji okupili, Isus ih upita: „Šta mislite o Hristu? Čiji je on sin?“ Oni mu odgovore: „Davidov.“ On ih upita: „Kako ga onda David, posredstvom Duha, naziva Gospodom kad govori: ’Reče Gospod Gospodu mome: „Sedi meni s moje desne strane, dok dušmane ne položim tvoje, za tvoje noge podnožje da budu“’? Dakle, ako ga David naziva Gospodom, kako onda može da bude njegov sin?“ Niko nije mogao da mu odgovori ni reči, i niko se od tada nije usudio da ga pita bilo šta.