Matej 22:1-22

Isus im je ponovo govorio u pričama. Rekao je: „Carstvo nebesko je slično nekom caru koji je priredio svadbu za svoga sina. Onda je poslao svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, ali niko nije hteo da dođe. Car je iznova poslao svoje sluge, rekavši: ’Recite zvanicama: „Evo, pripravio sam trpezu. Zaklao sam svoje volove, tovljene junce i sve je pripravljeno. Dođite na svadbu!“’ Ali zvanice ne mareći odoše: jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom. Ostali su uhvatili careve sluge, zlostavljali ih i pobili. Car se na to razbesneo, poslao svoju vojsku, te pobio one ubice, a njihov grad spalio. Zatim je car rekao svojim slugama: ’Svadba je, evo, priređena, ali zvanice nisu bile dostojne. Stoga, idite na raskršća, i koga god nađete, pozovite na svadbu!’ Sluge izađoše na puteve i sakupiše sve koje su našli, zle i dobre, tako da je svadbena dvorana bila puna gostiju. Kad je car ušao da vidi zvanice, ugledao je jednog čoveka koji nije bio svečano odeven za svadbu. Car mu reče: ’Prijatelju, kako si ušao ovamo a nisi odeven kako priliči za svadbu?’ Čovek zanemi. Tada car reče svojim slugama: ’Svežite mu noge i ruke pa ga izbacite u tamu najkrajnju.’ Onde će biti plač i škrgut zuba. Mnogo je zvanih, ali je malo izabranih.“ Tada su fariseji otišli i na svom Veću skovali plan kako da Isusa uhvate u reči. Potom su poslali svoje učenike i irodovce koji mu rekoše: „Učitelju, znamo da govoriš istinu i da po istini učiš o putu Božijem, da nikome ne ugađaš, jer ne praviš razlike među ljudima. Reci nam šta misliš: da li je dopušteno davati porez caru ili ne?“ Isus je prozreo njihovu opakost, pa je rekao: „Zašto me iskušavate, licemeri? Pokažite mi novac za plaćanje poreza!“ Dali su mu srebrnjak. Isus ih upita: „Čiji je ovo lik i natpis?“ Oni odgovore: „Carev.“ „Onda, dajte caru carevo, a Bogu Božije.“ Kada su čuli ovo, zadivili su se, pa su ga ostavili i otišli.