Matej 20:17-34

Dok se Isus uspinjao prema Jerusalimu, uzeo je Dvanaestoricu učenika nasamo, i putem im rekao: „Evo, penjemo se prema Jerusalimu i Sin Čovečiji će biti predan vodećim sveštenicima i znalcima Svetog pisma, i oni će ga osuditi na smrt. Zatim će ga izručiti neznabošcima da mu se rugaju, i da ga izbičuju i razapnu, ali će on trećeg dana vaskrsnuti.“ Tada mu pristupi majka sinova Zavedejevih sa sinovima i pade ničice da zatraži nešto od njega. Isus je upita: „Šta želiš?“ Ona mu reče: „Odredi da ova moja dva sina u tvome Carstvu sednu pored tebe, jedan zdesna, a drugi sleva.“ Isus odgovori: „Ne znate šta tražite. Možete li piti čašu koju ću ja ispiti?“ „Možemo!“ – odgovoriše mu oni. Isus im uzvrati: „Čašu ćete ispiti, ali ko će sedeti meni zdesna i sleva, to ja nisam ovlašten da dam. To je za one kojima je to moj Otac namenio.“ Kada su to čula ostala desetorica, razljutiše se na dva brata. Isus ih onda sve dozva i reče im: „Vi znate da vladari vladaju narodima i da ih njihovi velikaši drže pod vlašću. Tako nešto neće biti među vama! Nego, ko hoće među vama da bude velik, neka vam bude sluga, i ko hoće među vama da bude prvi, neka vam bude sluga. Tako ni Sin Čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge.“ Kad su izlazili iz Jerihona, pođe za njim silan narod. Uto, dva slepca koja su sedela kraj puta, čuvši da Isus prolazi, povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!“ Narod ih je ućutkivao, ali oni još jače povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!“ Isus stade, pozva ih i reče: „Šta želite da vam učinim?“ Oni mu rekoše: „Gospode, daj da progledamo!“ Isus se sažali na njih, dotače njihove oči i oni odmah progledaše. Potom su krenuli za njim.