Matej 18:1-35

Nešto kasnije, učenici pristupiše Isusu i upitaše ga: „Ko je, dakle, najveći u Carstvu nebeskom?“ Isus dozva jedno dete, postavi ga između njih i reče: „Zaista vam kažem, ako se ne promenite iznutra i ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko. Ko se ponizi kao ovo dete, taj je najveći u Carstvu nebeskom. Ko prihvati jedno takvo dete u moje ime, taj mene prihvata. A ko god navede na greh jednoga od takvih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da o svoj vrat obesi veliki vodenični kamen i da se utopi u dubini morskoj. Teško svetu zbog iskušenja koje navode na greh. Naime, iskušenja koje navode na greh moraju doći, ali teško čoveku po kome takva iskušenja dolaze. Ako te tvoja ruka ili noga navodi na greh, odseci je i baci od sebe, jer bolje je da uđeš u život obogaljen ili hrom, nego da sa obe ruke ili obe noge budeš bačen u oganj večni. I ako te tvoje oko navodi na greh, izvadi ga i baci od sebe, jer je bolje da uđeš u život s jednim okom, nego da sa oba oka budeš bačen u pakao ognjeni. Pazite da ne gledate prezrivo ni na jednoga od ovih malih, jer, kažem vam, njihovi anđeli na nebu uvek gledaju lice Oca mojega koji je na nebesima. Jer je Sin Čovečiji došao da spase što je izgubljeno. Šta mislite? Ako neki čovek ima stotinu ovaca, a jedna od njih zaluta, neće li on ostaviti onih devedeset devet u brdima i poći da traži onu jednu koja je zalutala? I ako se desi da je nađe, zaista vam kažem, on će se zbog nje radovati više nego zbog onih devedeset devet koje nisu zalutale. Tako ni Otac vaš koji je na nebesima ne želi da propadne ni jedan od ovih malih. Ako tvoj brat sagreši protiv tebe, idi k njemu i ukaži mu na njegov greh dok si nasamo sa njim. Ako te posluša, zadobio si brata. A ako te ne posluša, povedi sa sobom još jednog ili dvojicu. ’Svaka optužba mora da se potvrdi samo na osnovu izjave dva ili tri svedoka.’ A ako ne posluša njih, reci crkvi. A ako ne posluša ni crkvu, neka ti bude kao mnogobožac i poreznik. Zaista vam kažem, ako šta presudite na zemlji, biće presuđeno na nebu; a što razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu. Ponovo vam kažem, da ako se dvojica od vas na zemlji udruže u molitvi i zatraže bilo šta, daće im Otac moj koji je na nebesima. Jer gde su dvojica ili trojica sabrana u moje ime, i ja sam tamo među njima.“ Tada mu pristupi Petar i upita ga: „Koliko puta treba da oprostim svome bratu koji sagreši protiv mene? Do sedam puta?“ Isus mu reče: „Kažem ti, ne sedam puta, nego sedamdeset puta sedam. Zato je Carstvo nebesko slično caru koji je odlučio da svede račune sa svojim slugama. Kad je počeo da obračunava, dovedoše mu jednog čoveka koji mu je dugovao deset hiljada talanata. Budući da nije mogao da mu plati, gospodar naredi da se prodaju u roblje on, njegova žena i deca i sve što poseduje, te da se dug naplati. Sluga na to pade ničice na zemlju i reče mu: ’Imaj strpljenja sa mnom i sve ću ti vratiti.’ Gospodar se smiluje na slugu, pusti ga i oprosti mu dug. Kad je taj isti sluga izašao, našao je jednog od svojih prijatelja koji je takođe bio sluga. Taj mu je dugovao stotinu srebrnjaka. On ga uhvati i poče da ga davi, govoreći: ’Vraćaj što si dužan!’ Njegov drug padne pred njim, preklinjući ga: ’Budi strpljiv sa mnom i ja ću ti vratiti!’ Ali ovaj ne htede, nego ode i baci ga u tamnicu dok ne vrati dug. Međutim, to su videli njegovi drugovi, sluge, koji su se na to veoma ožalostili. Otišli su i javili gospodaru sve što se dogodilo. Tada je gospodar ponovo pozvao k sebi tog slugu. Rekao mu je: ’Zli slugo! Oprostio sam ti sav onaj dug jer si me molio. Nije li trebalo da se i ti smiluješ svome drugu, kao što sam se ja smilovao tebi?’ Gospodar se razgnevi, te ga predade mučiteljima dok mu ne vrati sav dug. Isto tako će Otac moj koji je na nebesima, učiniti s vama, ako svaki od vas od srca ne oprosti svome bratu.“