Matej 17:1-13

Posle šest dana Isus povede sa sobom Petra, Jakova i njegovog brata Jovana i odvede ih na visoku goru, gde su bili sami, te se preobrazi pred njima: lice mu je zasijalo kao sunce, a odeća mu postade blistavo bela kao svetlost. Uto se pred njima pojave Mojsije i Ilija, te su razgovarali sa njim. Petar reče Isusu: „Gospode, dobro je za nas da smo ovde! Ako hoćeš, napraviću ovde tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji.“ Dok je Petar još govorio, jedan svetli oblak ih zakloni i iz oblaka se začu glas: „Ovo je Sin moj voljeni, koji mi je po volji! Njega slušajte!“ Kada su čuli ovo, učenici polegaše licem okrenuti prema zemlji i silno se uplašiše. Isus im priđe, dotače ih i reče im: „Ustanite, ne bojte se!“ Kada su podigli pogled, nisu videli nikog drugog osim samoga Isusa. Dok su silazili sa gore, Isus im zapovedi: „Nikome ne govorite o ovom viđenju dok Sin Čovečiji ne vaskrsne iz mrtvih.“ Tada ga zapitaše učenici: „Zašto, dakle, znalci Svetog pisma kažu da prvo Ilija treba da dođe?“ On im odgovori: „Ilija će zaista doći i sve obnoviti. Ali ja vam kažem da je Ilija već došao, ali ga nisu prepoznali, nego su učinili sa njim šta su hteli. Tako isto i Sin Čovečiji treba da pretrpi od njih.“ Tada su učenici razumeli da im je to rekao o Jovanu Krstitelju.