Matej 15:1-39

Tada neki fariseji i znalci Svetog pisma iz Jerusalima pristupe Isusu, pa ga upitaju: „Zašto tvoji učenici krše predanje naših starih? Oni, naime, ne peru ruke pre jela!“ Isus im uzvrati: „A zašto vi kršite Božiju zapovest zbog svojih uredaba? Jer Bog je rekao: ’Poštuj svoga oca i svoju majku’ i: ’Ko naruži oca ili majku, neka se pogubi.’ A vi kažete: ’Ako neko kaže svome ocu ili majci: „Sve što ja mogu da ti učinim je žrtveni prinos Bogu“’ – taj onda ne treba da se stara o svome ocu. Tako ste ukinuli Božiju reč radi vašeg predanja. Licemeri! Dobro je prorokovao Isaija o vama, rekavši: ’Ovaj narod me poštuje usnama, ali mu je srce daleko od mene. Uzalud je njihova pobožnost; njihovo učenje naučene su zapovesti ljudske.’“ Zatim je pozvao narod i rekao: „Slušajte i razumite! Čoveka ne čini nečistim ono što ulazi u usta, već ono što izlazi iz usta. To ga čini nečistim!“ Tada su mu pristupili njegovi učenici i rekli mu: „Znaš li da su se fariseji uvredili kada su čuli ono što si rekao?“ A Isus im odgovori: „Svaka sadnica koju nije posadio Otac moj nebeski biće iskorenjena. Pustite ih. Oni su slepci koji vode slepe. A ako slepac vodi slepoga, obojica će pasti u jamu.“ Petar mu reče „Objasni nam ovu priču.“ A Isus reče: „Zar i vi još uvek ne razumete? Ne shvatate li da sve što ulazi u čovekova usta odlazi u stomak i potom se izbacuje napolje? A ono što izlazi iz usta, to izvire iz srca. To čini čoveka nečistim. Jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, pogrdne reči. To čini čoveka nečistim, a jesti neopranim rukama – to čoveka ne čini nečistim.“ Isus je zatim otišao odande i povukao se u tirske i sidonske oblasti. Kad, gle, neka žena Hananejka iz tih krajeva dođe i zavapi: „Gospode, Sine Davidov, smiluj mi se! Moja ćerka se strašno muči, jer je opsednuta zlim duhom.“ Isus joj nije odgovorio ni reči. Tada mu pristupiše njegovi učenici moleći ga: „Reci joj da ode, jer ide za nama i viče.“ Isus joj odgovori: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.“ Žena dođe, pade ničice pred njim te reče: „Gospode, pomozi mi!“ On joj odgovori: „Nije dobro uzeti hleb deci i baciti ga kučićima.“ A žena reče: „Da, Gospode, ali i kučići jedu od mrvica koje padaju sa stola njihovih gospodara.“ Tada joj Isus odgovori: „O, ženo, velika je tvoja vera! Neka ti bude po tvojoj želji.“ Tog istog časa je ozdravila njena ćerka. Isus je otišao odande i došao do Galilejskog jezera. Popeo se na jedno brdo i tamo seo. Tada je mnogo naroda došlo k njemu, a među njima mnogo hromih, slepih, bogalja, nemih i mnogo drugih. Položili su ih do njegovih nogu, a on ih je izlečio. Narod se divio, pa je, gledajući da nemi govore, da su bogalji isceljeni, da hromi hodaju i da slepi gledaju, dao hvalu Bogu Izrailjevu. Isus pozva k sebi svoje učenike, i reče im: „Žao mi je ovog naroda, jer, evo, ima već tri dana od kako su sa mnom, a nemaju šta da jedu. Ja, pak, neću da ih otpremim gladne, da ne malakšu na putu.“ A učenici mu odgovore: „Odakle nam u ovoj pustari toliko hleba da se nahrani ovoliko mnoštvo?“ Isus ih upita: „Koliko hlebova imate?“ Oni mu rekoše: „Sedam hlebova i nešto ribica.“ Tada je Isus zapovedio narodu da poseda po zemlji. Onda je uzeo sedam hlebova i one ribice, zahvalio Bogu, te razlomio hlebove i dodavao ih učenicima, a učenici narodu. Svi su jeli i nasitili se i još su pokupili sedam punih kotarica preostalih komada. A onih koji su jeli bilo je četiri hiljade muškaraca, ne računajući žene i decu. Potom je poslao narod kući, ušao u brodić i otišao u krajeve magadanske.