Matej 14:22-36

Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, dok on ne raspusti narod. Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se nasamo moli. Spustilo se i veče, a on je još uvek tamo bio sam. A brodić sa učenicima je već bio na velikoj udaljenosti od obale, šiban talasima usled protivnog vetra. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su preplašeni govorili: „To je utvara!“, i od straha povikaše. Isus im odmah reče: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“ A Petar reče: „Gospode, ako si to ti, zapovedi mi da dođem do tebe po vodi.“ Isus mu reče: „Dođi!“ Petar izađe iz brodića te, hodajući po vodi, krene prema Isusu. Ali, videvši jačinu vetra, uplaši se, te poče da tone. On povika: „Gospode, spasi me!“ Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i reče mu: „O, maloverni, zašto si posumnjao?“ Kada su ušli u brodić, vetar se umirio. Oni u brodiću pokloniše mu se i rekoše: „Ti si zaista Sin Božiji!“ Kada su preplovili na drugu obalu, pristali su u Genisaretu. Pošto su tamošnji ljudi prepoznali Isusa, razglasili su to po celom onom kraju, pa su mu doneli sve bolesnike. Molili su ga da samo dotaknu rese njegove odeće. I ko god bi dotakao, ozdravljao bi.