Matej 14:18-36

On im reče: „Donesite mi ih ovamo.“ I pošto je naredio narodu da poseda po travi, uzeo je onih pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima, a učenici narodu. Svi su jeli i nasitili se. A učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalih komada. Onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada muškaraca, ne računajući žene i decu. Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, dok on ne raspusti narod. Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se nasamo moli. Spustilo se i veče, a on je još uvek tamo bio sam. A brodić sa učenicima je već bio na velikoj udaljenosti od obale, šiban talasima usled protivnog vetra. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su preplašeni govorili: „To je utvara!“, i od straha povikaše. Isus im odmah reče: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“ A Petar reče: „Gospode, ako si to ti, zapovedi mi da dođem do tebe po vodi.“ Isus mu reče: „Dođi!“ Petar izađe iz brodića te, hodajući po vodi, krene prema Isusu. Ali, videvši jačinu vetra, uplaši se, te poče da tone. On povika: „Gospode, spasi me!“ Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i reče mu: „O, maloverni, zašto si posumnjao?“ Kada su ušli u brodić, vetar se umirio. Oni u brodiću pokloniše mu se i rekoše: „Ti si zaista Sin Božiji!“ Kada su preplovili na drugu obalu, pristali su u Genisaretu. Pošto su tamošnji ljudi prepoznali Isusa, razglasili su to po celom onom kraju, pa su mu doneli sve bolesnike. Molili su ga da samo dotaknu rese njegove odeće. I ko god bi dotakao, ozdravljao bi.