Matej 13:1-30

Onoga dana Isus je izašao iz kuće i seo uz jezero. Oko njega se okupilo mnogo sveta, pa je morao da sedne u jednu lađicu, dok je sav narod stajao na obali. Mnogo im je govorio služeći se pričama: „Gle, izađe sejač da seje. I kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta. No, došle su ptice i pozobale ih. Druga zrna su pala na kamenito tle, gde nisu imala mnogo zemlje. Brzo su iznikla, jer zemlja nije bila duboka. Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se. Neka zrna su pala među trnje. Trnje naraste i poguši biljke. Ipak, neka zrna su pala na dobru zemlju i donela rod: neka stostruko, neka šezdesetostruko, a neka tridesetostruko. Ko ima uši, neka sluša!“ Tada mu pristupe njegovi učenici i upitaju ga: „Zašto im govoriš kroz priče?“ Isus im odgovori: „Vama je dano da saznate tajne Carstva nebeskog, a njima nije dano. Jer ko ima, njemu će se dodati i izobilovaće, a onome koji nema, oduzeće se i to što ima. Zato im govorim kroz priče, zato što gledaju, a ne vide, slušaju, a ne čuju i ne razumeju. Na njima se ispunjava Isaijino proroštvo koje glasi: ’Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete videti. Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda, uši su svoje začepili, oči su svoje zatvorili, da očima ne vide, da ušima ne čuju, da srcem ne razumeju i obrate se, da ih ja iscelim.’ A vaše oči su blažene što gledaju, i vaše uši što slušaju. Jer zaista vam kažem: mnogi proroci i pravednici su želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju što vi slušate, ali nisu čuli. Vi poslušajte, dakle, šta znači priča o sejaču. Svakome ko sluša reč o Carstvu, a ne razume, dolazi Zli i otima što mu je posejano u srcu. To je ono seme što je uz put posejano. A seme posejano na kamenito tle, to je onaj koji kad čuje Božiju reč, odmah je sa radošću prihvata, ali pošto reč nije uhvatila korena u njemu, biva nepostojan. Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, on odmah otpada. Ono seme što je posejano u trnje, to je onaj koji čuje reč, ali briga za ovozemaljske stvari i zavodljivost bogatstva uguše reč, te ostaje bez ploda. A seme posejano na dobro tle, to je onaj koji reč sluša i razume, te onda zaista daje plod: stostruko, šezdesetostruko i tridesetostruko.“ Isus im je ispričao drugu priču: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. Ali dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, poseje kukolj među žito i ode. Kada je usev izrastao i doneo plod, pokazao se i kukolj. Sluge pristupiše svome domaćinu, pa mu rekoše: ’Gospodaru, nisi li ti posejao dobro seme na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?’ ’To je uradio neprijatelj’, odgovori im domaćin. Sluge ga onda upitaše: ’Hoćeš li, onda, da odemo i da ga pokupimo?’ Domaćin im odgovori: ’Ne, da ne biste sa kukoljem iščupali i žito. Ostavite neka oboje rastu do žetve. A u vreme žetve ću reći žeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a žito odnesite u moju žitnicu.’“