Onoga dana Isus je izašao iz kuće i seo uz jezero. Oko njega se okupilo mnogo sveta, pa je morao da sedne u jednu lađicu, dok je sav narod stajao na obali. Mnogo im je govorio služeći se pričama:
„Gle, izađe sejač da seje. I kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta. No, došle su ptice i pozobale ih. Druga zrna su pala na kamenito tle, gde nisu imala mnogo zemlje. Brzo su iznikla, jer zemlja nije bila duboka. Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se. Neka zrna su pala među trnje. Trnje naraste i poguši biljke. Ipak, neka zrna su pala na dobru zemlju i donela rod: neka stostruko, neka šezdesetostruko, a neka tridesetostruko. Ko ima uši, neka sluša!“
Tada mu pristupe njegovi učenici i upitaju ga: „Zašto im govoriš kroz priče?“ Isus im odgovori: „Vama je dano da saznate tajne Carstva nebeskog, a njima nije dano. Jer ko ima, njemu će se dodati i izobilovaće, a onome koji nema, oduzeće se i to što ima. Zato im govorim kroz priče, zato što gledaju, a ne vide, slušaju, a ne čuju i ne razumeju. Na njima se ispunjava Isaijino proroštvo koje glasi:
’Slušaćete i nećete razumeti,
gledaćete i nećete videti.
Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda,
uši su svoje začepili,
oči su svoje zatvorili,
da očima ne vide,
da ušima ne čuju,
da srcem ne razumeju i obrate se,
da ih ja iscelim.’
A vaše oči su blažene što gledaju, i vaše uši što slušaju. Jer zaista vam kažem: mnogi proroci i pravednici su želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju što vi slušate, ali nisu čuli.
Vi poslušajte, dakle, šta znači priča o sejaču.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
