Matej 12:1-21

Tih dana je Isus prolazio kroz žitna polja. Bila je subota. Njegovi učenici su bili gladni, pa su počeli da trgaju klasje i da jedu zrnevlje. Kada su fariseji to videli, rekli su Isusu: „Pogledaj! Tvoji učenici čine što ne sme da se čini subotom.“ Isus im odgovori: „Zar niste čitali šta je David učinio kada je ogladneo, on i njegovi pratioci? On je ušao u Dom Božiji i zajedno sa njima jeo postavljene hlebove koje, po Zakonu, nisu smeli da jedu ni on ni njegovi pratioci, nego samo sveštenici. Ili, zar niste čitali u Zakonu da sveštenici u hramu krše subotu, a ipak nisu krivi? A ja vam kažem da se ovde zbiva nešto važnije od hrama. Kada biste znali šta znači: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu’, ne biste osudili nevine. Jer, Sin Čovečiji je Gospodar subote.“ Isus je otišao odande i ušao u njihovu sinagogu. Tamo se našao neki čovek sa usahlom rukom. Fariseji su upitali Isusa: „Da li je dopušteno lečiti u subotu?“ To su ga pitali, nameravajući da ga optuže. Isus im odgovori: „Ima li takvog među vama, koji ne bi svoju jedinu ovcu prihvatio i izvadio ako bi ova u subotu upala u jamu? A koliko je samo čovek vredniji od ovce! Prema tome, dozvoljeno je da se subotom čini dobro.“ Onda reče čoveku sa usahlom rukom: „Ispruži svoju ruku!“ Čovek ispruži ruku i ona postade zdrava kao i druga ruka. Tada fariseji izađoše i većajući skovaše zaveru kako da ubiju Isusa. Kada je Isus to doznao, napustio je to mesto. Mnoštvo ljudi ga je sledilo i on ih je sve iscelio. Isus im je napomenuo da ne otkrivaju ko je on, da bi se ispunilo ono što je Bog rekao po proroku Isaiji: „Evo Sluge moga, koga sam izabrao, voljenog mog, miljenika duše moje. Na njega ću Duha svoga izliti, da objavi pravdu narodima. Neće se prepirati, niti vikati, niti će se glas njegov čuti po ulicama. On neće slomiti trsku napuknutu, niti će ugasiti fitilj koji tinja, dok ne dovede pravo do pobede. Ime njegovo nada narodima biće.“