Luka 5:1-13

Jednom je Isus stajao kraj Genisaretskog jezera. Narod se oko njega gurao da čuje reč Božiju. Tada je Isus spazio dve lađice koje su stajale uz obalu. Ribari nisu bili u njima, nego su ispirali mreže. Ušao je u jednu od njih koja je pripadala Simonu i zamolio ga da otisne malo lađicu od obale. Onda je seo u lađicu i poučavao narod. Kad je prestao da govori, rekao je Simonu: „Otisni se na pučinu, pa tamo bacite mreže za lov.“ Simon mu odgovori: „Učitelju, celu noć smo se trudili i ništa nismo ulovili. Ali kad ti kažeš, baciću mreže.“ Kada su to učinili, izvukli su toliko riba, da su mreže počele da se cepaju. Još su mahnuli i drugovima u drugoj lađici da dođu i pomognu im. Napunili su obe lađice toliko da umalo ne potonuše. Kad to vide Simon Petar, pade na kolena pred Isusom i reče: „Gospode, idi od mene jer sam grešan čovek!“ Strah je, naime, obuzeo i njega i one koji su bili sa njim, zbog količine riba koje uloviše. Isto je bilo i sa Zavedejevim sinovima, Jakovom i Jovanom, Simonovim drugovima. Isus reče Simonu: „Ne plaši se! Od sada ćeš loviti ljude.“ Kad su izvukli čamce na obalu, ostavili su sve i krenuli za njim. Jednom, dok je Isus bio u nekom gradu, došao je jedan čovek sav u gubi. Kad je video Isusa, pao je pred njim ničice i zamolio ga: „Gospode, ako hoćeš, možeš da me očistiš.“ Isus ispruži ruku i dotače ga, rekavši: „Hoću, budi čist!“ Guba sa njega nestade istog trenutka.